Нема правде за пацијенте без независних заштитника

Када је пре четири године у Клиничком центру Србије (КЦС) Звонку Петровићу, пацијенту на дијализи, али и председнику Удружења бубрежних болесника и инвалида на кућној дијализи „Реналис”, речено да анализу једног хормона могу да му ураде тек за три-четири месеца, а код приватника се ради за један дан, тражио је да му се о томе изда писмена потврда. Пошто такву потврду није могао да добије, помоћ је потражио од заштитника права пацијената те установе који тог дана – није био на послу.

Ни у скорије време Веселиновић није имао боље искуство: пре неколико дана снимање главе је имао заказано у 10 сати и 30 минута, али му је речено да је докторка на састанку и да „мало сачека”.

– После неколико молби да ми кажу колико ћу још да чекам, а пошто се тешко крећем, инсистирао сам да ми сестре на шалтеру позову заштитника права пацијената, али то није урађено. Два сата сам чекао на преглед – прича за „Политику” Веселиновић.

Заштитници права пацијената, до сада, били су запослени у здравственим установама. Реч је о правницима који је требало да изађу у сусрет пацијентима, а да укажу на пропусте колега са којима дуго раде па чак и директора. У пракси се показало да су они чешће одвраћали пацијенте од жалби, односно штитили су докторе са којима раде. Од 1. децембра, како је најавила министарка здравља, проф. др Славица Ђукић-Дејановић грађани добијају саветника за заштиту права пацијената од којег ће моћи да затраже помоћ из области здравствене заштите, а који ће имати канцеларије у градским или општинским скупштинама на чијем ће платном списку бити.

То није једина новина: до краја године, а најкасније од јануара, све здравствене установе добијају једног, а оне веће и два-три заштитника осигураника. Како је најавио директор Републичког фонда здравственог осигурања (РФЗО), проф. др Момчило Бабић, њима ће грађани моћи да се обрате када су прегледи заказани у предугом року, када су враћени јер је неки уређај био у квару, када им се каже да на неки лек немају право... Такође, моћи ће да се пожале и на нељубазан однос запослених, а и на несавесно лечење.

Ови службеници, које ће плаћати РФЗО, мораће да обавесте своју кућу о неисправним уређајима, несташици лекова или медицинског материјала. Рок да реагују је пет дана од притужбе. Они ће бити изабрани на јавном конкурсу, а на ово радно место неће обавезно долазити правници, већ и економисти, фармацеути или доктори медицине, који добро познају медицину и права у здравству.

Уместо да поздраве нове „заштитаре” болесничких права много је више оних који сумњају да ће новине довести до бољитка, по оној народној „много бабица, килаво дете”. Др Хајрија Мујовић-Зорнић, научни саветник Института за друштвене науке и потпредседник Удружења правника за медицинско право, скептична је да нови институти значе бољу заштиту пацијената.

– Није добро да се саветници не налазе у здравственим установама, „при руци” болеснику. То је лошије решење од онога којег смо до сада имали. Новим решењима је требало отклонити главну замерку – то што их плаћа здравствена установа, а не стварати паралелни систем и увећавати бирократију, која нам није потребна. Србија није толико богата да може себи да дозволи тако бројне системе заштите – каже др Хајрија Мујовић-Зорнић.

Замерке има и на назив „саветник”, јер, по њеном мишљењу, већ сама реч указује да ту нема правне заштите већ да је у питању саветодавна функција.

– За озбиљне спорове заштита је ипак ван система здравства – каже наша саговорница.

У болницама на Западу постоје адвокати и до танчина развијен систем помоћи и заштите пацијената.

– Никоме не смета да тај адвокат буде у здравственој установи. Он се слободно креће по одељењима, у току је са свим догађањима у установи, непосредно разговара са пацијентима који се спремају за операцију, отклањају сваку могућу злоупотребу, имају блиски контакт са етичким одбором – наводи наша саговорница.

Председник Одбора за породицу и здравље проф. др Душан Милисављевић каже да је ово боље од ранијег система у којем пацијент није имао практично никакву заштиту.

– Није добро што саветник није постао независан, јер локални шефови у случају кршења права неће дозволити осуду неког директора болнице или дома здравља, којег су поставили. Ово ће бити неуспели покушај. Заштитник осигураника је гомилање администрације, дуплирање функција и то није рационално. РФЗО има право да штити интересе своје куће, али не на штету грађана Србије, јер те службенике мора неко да плати – сматра др Милисављевић.

Оливера Поповић

-----------------------------------------------------------

Уместо у нове службенике уложити у лекове

Представник пацијената на дијализи, Веселиновић каже да нам овакви службеници нису ни потребни, већ у здравственој установи свако треба да ради свој посао. „Када се израчуна у колико ће болница седети један или два заштитника осигураника и у колико општина – саветници, а сви ће бити добро плаћени, много боље би било да се те паре уложе у лекове који недостају. Непоштовање права пацијената је и недостатак добрих лекова”, примећује Веселиновић.