Фудбал и Партизан неостварене љубави

На почетку седмог разреда Дејан Бодирога је био висок 169 цм па не чуди што му је прва љубав био фудбал за који је, како кажу, био врло талентован. Ту своју вештину је доказивао и много година касније, у ревијалним фудбалским утакмицама између кошаркаша, тренера и функционера Барселоне. После једне од њих, у којој је све одушевио дриблинзима и поготком у рашље гола на којем је стајао данашњи центар Ђироне Марк Гасол, председник клуба Ђоан Лапорта га је питао: "Има ли нешто за шта ниси талентован? Можда хокеј на трави...".

Рођен је 2. марта 1973. у Зрењанину у којем је завршио Основну школу "Владимир Назор".

Када је његов разредни у шестом разреду Вељко Стојшин направио анкету – С ким бисте волели да седите у клупи – већина је одговорила: "Са Дејаном Бодирогом". Касније су многи познати европски тренери давали исти одговор, али на питање: "Ког играча бисте пре свих видели у свом тиму"?

Фудбал је оставио на савет свог првог кошаркашког тренера Радета Првулова код кога је имао први тренинг, 10. новембра 1984.

Први клуб за који је играо био је зрењанински Машинац у чији први састав га је већ са 13 година увео Миодраг Николић (1938-2005), члан репрезентације Југославије која је донела прву кошаркашку медаљу нашој земљи, на Европском првенству у Београду 1961.

За кратко време о његовом таленту се причало широм земље и ускоро се нашао на проби у Партизану, мада су се о њему распитивали и Црвена звезда, Цибона, Југопластика и Војводина.

О томе зашто није постао члан "црно-белих", објаснио је пре три дана у интервјуу "Политици", поводом завршетка своје каријере:

– Када се Крешимир Ћосић вратио у Задар 1989. почео је да тражи таленте по Југославији. Ја сам тада, са 16 година, био на проби у Партизану у којем нису баш били заинтересовани да ме доведу. Рекли су ми да сачекам мало. Пошто је тада владао фер-плеј међу клубовима, Ћосић је прво позвао људе у Партизану да их пита да ли може да ме одведе у Задар, и добио је потврдан одговор. После седам дана у Задру није ми се остајало, јер ми је било тешко да се одвојим од породице. Ипак, Ћосић је дошао у Зрењанин и после разговора с мојим родитељима ја сам некако пристао. Ћосић је био изузетна личност.

Крешимир Ћосић (1948-1995), рекордер државног тима Југославије са 14 медаља, био је селектор "плавих" на Европском првенству у Атини 1987. када је освојена бронза (Зоран Славнић му је био помоћник).

Две године касније вратио се у Задар који је после историјског успеха (титула државног првака 1986. са Владом Ђуровићем на клупи) кренуо у промене.

Тренер Јосип Ђерђа је отишао у Италију, први човек клуба Божа Милићевић у Цибону, а главни играч Стојко Вранковић у солунски Арис.

Ћосић је у јулу 1989. довео искусног Свена Ушића и двојицу перспективних играча: Дејана Бодирогу и Звонимира Ридла.

Због нерешеног статуса са Војводином, са којом је наводно имао уговор, није могао да игра за сениорски тим Задрана у којем су били Поповић, Комазец, Блажевић, Шарлија...

У једној јуниорској утакмици између Задра и Југопластике постигао је 36 поена, а боје Сплићана су тада бранили Тони Кукоч и Дино Рађа. У "Јазинама" су га тренирали и Славко Трнинић и Јосип Грдовић.

У то време заиграо је и за јуниорску репрезентацију која је у холандском граду Гронингему освојила пето место. Био је њен најмлађи члан.

Тада није играо много, а праву шансу је добио на Светском омладинском првенству у Едмонтону 1991. када је проглашен за најбољег играча, иако је био један од најмлађих.

У борби за треће место Југославија је изгубила од Аргентине. Те године, 4. јула, дебитовао је за сениорску селекцију, на Медитеранским играма у Атини, у првом колу против Шпаније која је тада однела победу.

Пошто је био рат на помолу, одлазак из Задра био је неминован. Тако публика у "Јазинама" није имала прилику да ужива у његовом умећу.

(Сутра: Са Тањевићем у борбу за славу у Италији)