Србија може да изађе на море

Прелиминарни резултати студије за канал Дунав–Морава–Вардар показали су оправданост изградње, обелоданио је Драган Дунчић, вршилац дужности директора Републичке агенције за просторно планирање. Према првим проценама,  изградња канала би, како је рекао, коштала неупоредиво мање него што се до сада могло чути. А лицитирало се износима од 10 до 15 милијарди евра.

Он није могао да каже колико би тачно коштала изградња тог великог пројекта, који треба да повеже централну Европу са Егејским морем, истакавши да треба сачекати званичне резултате, који ће дати конкретне одговоре на питања да ли је пројекат у финансијском и економском смислу изводљив и оправдан.

Министарство природних ресурса, рударства и просторног планирања овим поводом јуче није хтело да се оглашава. Како нам је речено у кабинету министра Милана Бачевића, њихов став је да не излазе у јавност док им компанија „Чајна гезуба корпорејшн”, која је ангажована на овом послу, не достави коначну верзију студије.

Дунчић је рекао Танјугу да тај пројекат има више функција и да би осим пловидбеног система садржао и изградњу од пет до седам хидроелектрана, заштитио би обале Мораве од поплава и ерозија, омогућио наводњавање пољопривредног земљишта и квалитетно водоснабдевање становништва, као и развој туризма у том подручју.

Требало би подсетити да је идеја о градњи канала Морава–Вардар стара више од 100 година. Српска напредна странка је пред последње изборе обновила ту идеју и ставила је у свој програм. Министар Бачевић, као велики заговорник тог пројекта још од студентских дана, преузео је на себе да преиспита да ли је у овом тренутку оправдано градити канал чији значај пореди са системима Рајна–Мајна–Дунав, Одра–Висла и Сена–Рона.

Када је почетком ове године наручио студију од Кинеза који заједно са Русима имају највише пловних путева на свету, по 100.000 километара, јасно је ставио до знања да се земља неће задуживати, већ ће пронаћи други начин финансирања уколико се покаже да је исплативо градити пловни пут кроз Србију.

Критичари изградње канала указују да Морава нема капацитет да прими савремене речно-морске бродове, као и да ми немамо развијену индустрију и количину робе која би била транспортована тим каналом.

Бачевић им је на то одговорио да Морава може да прими бродове носивости од 1.300 до 1.500 тона и тиме се уклапа у пловидбени систем Рајне и Мајне и Дунава. Када је реч о индустрији канал ће, према његовим речима, управо бити олакшавајућа околност за њен развој.

Међутим процене и анализе Института за водопривреду „Јарослав Черни” казују да у моравском сливу током сушног периода, посебно код Грделице, нема довољно воде ни за воденице, а камоли пловидбу и наводњавање. Од кинеских стручњака се очекује да предложе адекватно решење за тај проблем, јер имају огромно искуство у изградњи најзахтевнијег пројекта „Три клисуре”.

Дунчић сматра да би се недостатак воде током суше могао надокнадити из водних акумулација које би се изградиле за ту потребу, од којих се помиње и једна велика на Косову, истакавши да би се акумулације пуниле водом током бујичног периода, када има вишка воде на Морави.

Више пута је указано да је овај пројекат значајан и геостратешки, јер онај ко, како је рекао Дунчић, овлада Моравом практично влада Балканом.

– Све канале у свету градиле су велике силе. Ако Европа није заинтересована за овај канал, можда јесте Азија – рекао је он и истакао да очекује противљење Немачке, јер је та земља у потпуности овладала Дунавом.

Кина, која планира да купи луку Пиреј код Атине, чиме би Грчка постала главна раскрсница на трговачком путу између Кине и Европе, у овом пројекту има и економски интерес, јер, како је рекао Дунчић, трговина повезује свет и ко има контролу над трговинским путевима, своје производе може јефтиније да пласира на инострана тржишта.

Према ранијим подацима, процењена дужина пловног канала Дунав–Морава–Вардар износи око 650 километара, а предвиђена је изградња 58 преводница и пет лифтова за бродове.

М. Авакумовић