Држава још снима јавна предузећа

Министарство привреде проследило је образац такозване личне карте свим јавним ипредузећима у реструктуирању које треба што пре да попуне. У њима се на више различитих табела траже не само општи подаци, већ и целокупна потраживања.

Ти подаци, према обећању министра привреде Саше радуловића, знаће се у октобру. Биће јавно саопштени на једној конференцији, а сви привредници биће позвани да предложе решења.

„’Личне карте’ се раде како би се утврдило њихово финансијско стање, имовина, обавезе, ко су купци, добављачи, то јест како изгледа ’крвна слика’ тих предузећа.Урадићемо то за сва јавна предузећа. Ићићемо и на локални ниво, као и у сва предузећа за која је задужена Агенција за приватизацију, у којој има 615 привредних субјеката, који запошљавају 102.000 људи”, казао је Радуловић додајући да ће се поштовати законски рок да предузећа у реструктурисању могу да „преживе” до последњег јунског дана 2014. године.

Тешко је поверовати да је 13 година, колико би требало да трају промене у Србији, прављење „личне карте” предузећа у надлежности државе сада посао без кога се не може. Шта се, уосталом, о њима не зна. Опште је познато да су такве „личне карте” прављене више пута, практично са сваком новом владом. Било је пописа, нуђена су решења. Од новог министра привреде, чији су ранији ставови о тим предузећима, па и субвенцијама која су добијала од државе, били врло радикални – гаси, сеци, очекивало се да одмах предложи решење. Обећао је да ће то учинити за месец дана. Да се дотле, што би рекли, с њима упозна изнутра. Не само због њихових очајних биланса стања јер  успеха мало које од њих има, већ што у њима ради више од 100.000 људи. Никоме, па ни министру Радуловићу, не може да буде свеједно шта ће се сутра догодити на социјалном плану ако већи део тих људи остане без посла у релативно кратком времену.

А да ће бити тешко – биће. О томе најбоље сведоче подаци о томе да је привреда уСрбијијеу 2012. годинипословаласаукупнимгубиткомод 63 милијардединара, анајвећидеотихгубитака – 87 одсто, направиласујавнапредузећа. Према подацима Агенцијезапривреднерегистре,њихов укупан губитак у 2012. достигао је 54 милијарде динара, што је седам пута више у односу на претходну годину.

У врху листе 198 јавних предузећа која су губиташи налази се „Србија гас”,који има 35 милијарди динара губитка, следе га „Железнице Србије” са 16, „Петрохемија” са 12 и „Путеви Србије” са минусом од око осам милијарди динара.

У Унији послодаваца Србије не пропуштају прилику да укажу да им јавна предузећа на разне начине загорчавају живот – све до гурања у стечај. Не поштују уговоре, обављене послове и испоручену робу не плаћају редовно, сеју неликвидност и блокирају рачуне. Предузетници често воде маратонске судске спорове како би дошли до својих пара.

,,Ако не подмитиш, не можеш добити посао, али ни зарађени новац, па мораш да се тужиш.”

Збогтога је приватни сектор приморан да се задужује углавном краткорочним позајмицама, које су и најскупље, што га гура у још дубље потонуће:

– Позајмљивање српске привреде у оваквим условима више не производи позитиван ефекат, јер из позајмљених средстава она више није у могућности да направи резултат који је већи од трошкова – указује Ружица Стаменковић, регистраторка финансијских извештаја и бонитета у Агенцији за привредне регистре.

Реалном сектору српске привреде много сежури. Привредници одавно вапе да се што пре заустави разорно деловање државних предузећа, али,по речима Милана Глишића, асистента на београдском Економском факултету, тај тежак посао ипак ће морати да почне детаљним снимањем стања у свакој државној фирми понаособ. Јер, потпуна слика не може да се стекне из годишњих финансијских извештаја.

– Ипак, већ сада је могуће предузети неколико општих мера које би сигурно допринеле стабилизацији финансија и побољшања профитабилности државних предузећа – уверен је Глишић. – Реч је о професионализацији менаџмента, ограничавању злоупотребе политичког утицаја на пословање, промени ценовне политике у случајевима у којима је то могуће, пооштравању контроле трошкова пословања, а поготово трошкова зарада и трошкова материјала, инсистирању на јавним набавкама и подизању ефикасности наплатепотраживања.

Ј. Рабреновић

А. Микавица

-----------------------------------------------------------

Политичка сагласност

Милојко Арсић, уредник „Кварталног монитора” Фонда за развој економске науке, примећује да су после реконструкције владе, слично као и након њеног формирања, уследиле најаве свеобухватних и темељних реформи привредног система и јавног сектора.

– Међутим, није извесно да ли ће се о томе постићи политичка сагласност, јер су странке које су блокирале такве реформе у прошлости и даље у влади – каже Арсић.

Поодавно се зна да су управо државне фирме главниузрочници макроекономскенестабилностииспорограстасрпскеекономије. Јавнапредузећакојасуустопроцентномвласништвудржаве стручна јавност види као њено гангренозно ткиво, стециштерасипништва, дивљеприватизације и корупције.

Јасно је да да нешто мора да се мења. Што пре почне, трајаће краће.

Стручна и пословна јавност се прибојава да се држави ни овом приликом не жури, „иако гори на све стране” и да најављене мере неће бити „љута трава за љуту рану”.