Мама је победила

Мадрид – Прикључујем се скупу мишљења уверен да ће ера Ангеле Меркел постојати у Немачкој. Али признајем да је прво требало да то видим да бих се у то уверио.

Све до сада, као жртве застарелих схватања, неки од нас су мислили да је за остављање трага у историји политичким деловањем потребно да се има јака личност, да се буде у главној улози догађаја који обележавају епоху и одређују будућност генерација које долазе.

Та стара традиција је непримењива на Ангелу Меркел. Не успевам да је замислим као споменик где јаше на коњу.

Социјалдемократски кандидат на протеклим изборима Пер Штајнбрик то је већ рекао. Ангелу Меркел не можете да победите, са Ангелом Меркел не може да се расправља. Зашто?

Зато што избегава сваку расправу, вешто се одржава на површини идеја, понекад се показује умереном чак до потпуног мировања, помирљива је, никада не виче, усваја уверења својих противника, ривалима одаје похвале и, ако је потребно, даје им за право, иако после на сваки начин уради оно што је намеравала да уради. Већ је речено да је због ње застарео Макијавелијев „Владалац”.

Такође је увела женски стил у политичким односима у владању. Чини ми се да је прагматична савитљивост кључ њеног успеха. То смо видели на последњем састанку Г-20: одбила је да потпише декларацију Барака Обаме о непосредној војној интервенцији у Сирији, али када је после сазнала да су је потписали њени европски партнери, такође је потписала.

Исто смо видели и у току телевизијског дуела са кандидатом из СПД-а. Он ју је притиснуо замеркама, набројао не мало негативних последица које је изазвала њена влада, излио је пред њу гомиле података, бројеве, процената...

Непробојној за критику, Ангели Меркел није било тешко да се од тога спасе у заклону еуфемизама и добрих намера. И да то не буде све, научила је и да се смеје.

Све је изгледало као да неки лош господин напада једну мајку. Једну добру жену која је своју изборну кампању посветила бојењу у ружичасто своју владу, избегавајући да конкретним обећањима стави под хипотеку своју политичку будућност, задовољавајући слух грађана фразама типа, „желимо јаку Немачку у оквиру јаке Европе“, „моја намера је да освојим срца гласача”, „моја лична жеља је да сви Немци могу да живе од свог рада“... Што ју је опозиција више нападала, њена популарност је била све већа.

Уместо да објасни програм своје партије, Ангела Меркел се одлучила за говор одређен да пренесе мир становништву, неспремном да попусти ни за милиметар у свом животном стандарду.

У току те дебате, гледајући у камеру са слатким изразом на лицу, изговорила је кључну реченицу свог политичког мишљења: „Ви ме знате”.

Дошло је до општег одобравања, иако се једва нешто зна о приватном животу те жене, која је уочи избора виђена како купује у некој самопослузи. Права (и случајна?) слика домаћинства. Ето још поена у њену корист.

Тим сентименталним путем је дошла до резултата избора каквих није било још од еуфорије при уједињењу Немачке, за време канцелара Хелмута Кола. Који су њени успеси?

Упркос томе што има доста привременог запошљавања, њен рачун у домаћој економији је, упркос огромном дугу, добар па средња класа живи у једном умирујућем стању задовољства. Сачувати људе од страха, у томе је тајна њене популарности.

Али осим тога, не зна се за нешто што бисмо могли назвати њеним пројектом за будућност

Ван сумње је да је резултат избора њен лични успех а не толико успех њене владе, како то показује страшан пад њених компањона либерала (од 93 посланика до ниједног). Није добро ишло ни њеним претходним колегама из СПД-а, који си остварили најгори резултат у својој историји после четири године коалиције.

Сада ће Ангела Меркел морати да тражи другог „супруга“, спремног да са њом чини пар сличан ономе који чине пауци, где мужјак није само мањи од женке, већ после испуњене мисије постаје јестив. То мало брине грађане Немачке. Али, мама ће да се побрине за све.

Фернандо Арамбуру

Превод Бранислав Ђорђевић      

-----------------------------------------------------------

Меркелова попушта око пореза?

Берлин – Водећи конзервативци из странке Ангеле Меркел покушавају да одагнају утисак да би били спремни да прихвате повећавање пореза богатима у оквиру коалиционог споразума са социјалдемократама (СПД), само дан пошто су сигнализирали да би на то били спремни, јавља Ројтерс.

Упркос најбољем изборном резултату у последње две деценије, Меркелова је у неугодној позицији да, како би осигурала трећи мандат, мора да тражи партнерство или са ривалским СПД или са Зеленима. Обе те партије желе да се порези онима са врхунским примањима повећају са 42 на 49 одсто.

Иако је Меркелова током кампање такав захтев одбијала тврдећи да је штетан по економију, неки од њених сарадника, укључујући и министра финансија Волфганга Шојблеа, наговестили су у среду да би могли да прихвате неку форму повећања.