Неуставна одлука о предаји матичних књига Приштини?

Уставни суд Србије одлучио је да застане са поступком оцене уставности и законитости Уредбе о посебном начину обраде података садржаних у матичним књигама за подручје Аутономне Покрајине Косово и Метохија. Овакву одлуку Уставни суд је донео да би Влади Србије дао могућност да „у року од шест месеци усагласи ову уредбу са Уставом”.

Иницијатива за оцену уставности и законитости ове уредбе поднета је суду пре скоро две године, 2. децембра 2011. Иницијативу су поднели адвокати канцеларије Зденка Томановића, наводећи да уредба није сагласна не само са Уставом већ и са Конвенцијом о заштити лица у односу на аутоматску обраду личних података, затим са Законом о заштити података о личности и са Законом о матичним књигама. Уставном суду је предложено да одложи примену уредбе или да обустави извршење свих појединачних радњи и аката предузетих на основу одредаба уредбе, како би се избегле „неотклоњиве штетне последице”.

Уставни суд је пре годину дана покренуо поступак, али је у децембру прошле године стигао допис Одбора за уставна питања и законодавство Народне скупштине, са предлогом да се застане са поступком због тога што је „у току израда закона којим ће се регулисати суштинска аутономија АП Косова и Метохије” у складу са Уставом.

Уставном суду су се тада обратили и Влада Србије и министар правде и државне управе са истим захтевом и молбом да тиме „пружи могућност да се ова материја уреди на Уставом прописани начин”.

Како су објаснили подносиоци иницијативе, посебан начин обраде података у матичним књигама за подручје Косова и Метохије састоји се од фотографисања, скенирања или фотокопирања података, а том поступку, према уредби, могу присуствовати представници тима за дијалог са привременим институцијама самоуправе у Приштини и органи Европске уније и Уједињених нација.

„Тако се омогућава обрада личних података противно важећим прописима, уз присуство неовлашћених лица, као и употреба обрађених личних података у неодређене и незаконите сврхе, то јест у сврхе за које нису ни прикупљени ни обрађени. Омогућава се достављање података о личности грађана Републике Србије неовлашћеном органу, односно тиму за дијалог са привременим институцијама самоуправе у Приштини, који може заједно са органима ЕУ и УН да накнадно одлучи о даљој употреби обрађених личних података”, наводи се у иницијативи поднетој Уставном суду Србије.

Све је то у супротности са одредбама Устава Србије, одредбама потврђених међународних уговора и важећим законским прописима Републике Србије, који гарантују заштиту података о личности. Зато Влада Србије нема овлашћење да подзаконским актом, односно уредбом, мења законом и Уставом прописани начин прикупљања и обраде података, истиче се у иницијативи.

Таква уредба ставља грађане Републике Србије, који су рођени на територији Косова и Метохије, у неравноправан положај, наводи се, између осталог, у иницијативи коју су поднели адвокати Александра Ковачевић и Зденко Томановић и судија из Косовске Митровице Бранка Семенов.

После одлуке Уставног суда да застане са поступком у случају ове уредбе, влада има могућност да уклони уредбу из правног поретка или да је промени тако да она буде у сагласности са Уставом, законима и међународним конвенцијама. Ако влада то не учини у року од шест месеци, Уставни суд ће наставити са поступком.

Одлука о застајању са поступком донета је и у вези са уредбом о посебном начину обраде података садржаних у катастру земљишта за Аутономну Покрајину Косово и Метохија. Уставни суд је и овом одлуком, из јуна ове године, дао могућност влади да усагласи уредбу са Уставом.