Половичан успех бизнис инкубатора

 Док индустријским зонама настоје да привуку инвестиције које ће запослити релативно већи број људи, држава и градови настојали су у претходном периоду да појединачним предузетницима олакшају започињање посла такозваним бизнис инкубаторима.

Иза рогобатног израза крију се пословни простори који се закупцима издају по субвенционисаним ценама, нижим од тржишних. Осим тога, ту су им на располагању и друге услуге, попут књиговодства или маркетинга, и то најчешће на период од три до пет година, док посао се не развије и осамостали.

А као и када је реч о ефектима индустријских зона, слично је и са пословним инкубаторима – негде су успешни, а негде потпуно промашене инвестиције. – Пословни инкубатори омогућавају новим, младим предузећима да у почетку не буду оптерећени улагањем у инфраструктуру, већ да средства могу да усмере у пословну делатност – наводе у Националној агенцији за регионални развој, додајући да је први инкубатор у Србији основан у Нишу 2004. године и да је финансиран средствима Владе Краљевине Норвешке.

– Овогодишња анализа је показала да у Србији послује 17 пословних инкубатора, и то у Суботици, Новом Саду, Сенти, Зрењанину, Бачком Петровцу, Београду, Крагујевцу, Крушевцу, Ужицу, Прокупљу, Нишу, Бору, Врању, Зајечару, Мајданпеку, Пироту и Кладову – наводе у агенцији, доајући да постоје још три слична простора у Кањижи, Панчеву и Медвеђи.

Тренутно у њима је 206 „станара”, у којима је 614 запослених. Међу тих 206 станара 50 су предузетници, 121 су микропредузећа, 31 су мала и четири стране фирме. Конкретно, према подацима до којих је „Политика” дошла, сви капацитети инкубатора се искоришћени у Новом Саду, Бачком Петровцу, Београду, Прокупљу, Бору, Пироту и Кладову, док је слабија искоришћеност у Крушевцу, Ужицу, Врању, Зајечару и Мајданпеку.

Може ли се овим резултатима бити задовољан, тим пре што је у оснивање пословних инкубатора који данас послују уложено оквирно 650 мили- она динара? У Националној агенцији за регио- нални развој на наше питање одгова- рају да одговор није лако дати. Како наводе, тешко је направити „мерљи- ве индикаторе успешности инкубатора”.

– Како би резултати различитих инкубатора могли да се мере на на- ционалном нивоу неопходно је да се утврди јединствен систем критеријума и мера. Неопходно је дефинисати национални стандард пословања ин- кубатора као институција које подржавају развој малих и средњих пре- дузећа.

Једино тако ће се постићи уређење пословања инкубатора, ме- рење ефеката који они постижу, као и лакше поређење успешности различитих инкубатора – закључују у Агенцији за регионални развој. И док се девет година након отварања првог пословних инкубатора у Србији и даље чека на процену њихове успешности, треба подсетити и на чињеницу да су они оснивани углавном на иницијативу локалних самоуправа, а подржавани финансијским донацијама Владе Србије (углавном кроз Национални инвестициони програм) и многобројних страних донатора, попут Владе Краљевине Норвешке, УСАИД-а, холандске ор- ганизације Спарки и других.

С. Деспотовић