Мигранти одлучују о канцелару

Доскорашњи гастарбајтери језичак су на ваги данашњих парламентарних избора у Аустрији. Од укупно 6.384.296  бирача са правом гласа, 534.300 Неоаустријанаца, односно 7,7 одсто грађана Алпске републике стекло је право да изађе на биралишта, легитимишући се пасошем државе коју су изабали за своју нову домовину и која их је прихватила.

Већина, око 490.000, рођени су ван граница Аустрије, а најбројнији су бивши држављани са југословенских простора, не рачунајући Словенце, укупно 133.315 грађана. Са широких пространстава Турске, пре свега Анадолије потиче 70.040 бирача.

Сходно бројчаној ситуацији, али и по спремности и могућностима нових држављана да се интегришу, изборна кампања је била – тројезична. У неким престоничким квартовима, на Штраусовом плавом Дунаву, на пример, излепљено је више страначких плаката на турском и српском него на немачком.

Број странаца који су прихватили аустријско држављанство у Бечу, наиме, већи је него било где другде у земљи. Постотак бирача, пре свега турског и српског порекла, премашује у главном граду Аустрије двадесетак одсто.

„За боље сутра” гласи крилатица народњака, демохришћана по опредељењу, наравно на српском – намењена Србима са аустријским пасошем. Њихов кандидат је Татјана Кукић-Јанк, Београђанка која је као шеснаестогодишњакина доспела у Беч.

Плакати на турском језику су далеко бројнији. Међу Аустротурцима разбуктала се ватрена изборна кампања. „Аркадаши”, што ће рећи другови, присталице су грађанске левице користе сваку прилику да оспоре аргументе симпатизера народњака који прихватају по опредељењу демохришћанску странку као политичку опцију, али не и у духу вере.

Тек минуле недеље избио је скандал око одборничког кандидата турске заједнице Хасана Вурала који је, врбујући бираче за циљеве демохришћана истакао да је крајње време да се турски бирачи са правом гласа у Аустрији окрену истинама Пророка и да имају на уму да само вера у Алаха чини човека – човеком.     

Изборни стратези истичу да је заузимање кандидата страног порекла од кључног значаја за коначне резултате гласања, с обзиром да је спремност код нових аустријских држављана несразмерно већа него код Аустријанаца. Процењује се да би у коначном билансу број гласача страног порекла, а који су изишли на биралишта, могао да износи и до четвртине свих гласова.

„Горка кап у чаши меда” је чињеница да ни један од изборних активиста страног порекла није добио место на листи које би му, без обзира на остварени резултат, омогућила да постане народни посланик.

„Ово је, тек, почетак... Трајаће још дуго док се изборимо са дискриминацијом која не постоји на папиру (у Уставу), али опстаје у главама староседелаца”, рекао је Клемент Итамах, кандидат аустријских социјалдемократа, пореклом из Нигерије. Његове шансе да буде изабран су минималне, с обзиром да му је на изборној листи додељено редно место број 61.

Фаворит – Социјалдемократска партија

Странка грађанске левице која је од 1970. године победила на 12 од 13 избора. Само је 2002. године народњацима под вођством Волфганга Шисела пошло за руком да однесу победу. Према предвиђањима, социјалдемократи би требало да освоје око 27 одсто гласова и тиме стекну право на нови мандат за састав владе. Популарност народњака се креће око 23 одсто, чиме је наставак досадашње велике коалиције доведен у питање.

Језичак на ваги биће овога пута Зелени (око 14 одсто бирачке наклоности) који би могли да уђу у „тројну” коалицију са две велике странке, под вођством грађанске левице. Међутим, није искључено ни обнављање побеђених странака центра и деснице, као 1999. и 2002. године.

Уз народњаке и слободаре, чије се шансе котирају са 21 одсто, тројној коалицији деснице могла би да се придружи новооснована странка аустро-канадског милијардера Франка Штронаха, која би према испитивањима јавног мњења требало да освоји најмање 6 одсто гласова и уђе у савезни парламент.