Завршене припреме за попис становништва

Сарајево, Бањалука – У Босни и Херцеговини све је спремно за први послератни попис становништва који је годинама био предмет спора политичких партија и прерастао у више политичко него статистичко питање.  Први попис након 22 година, у потпуности организован према европским стандардима, почеће сутра у девет сати и трајаће до 15. октобра у 21 сат.

Циљ пописа је да се установи број становника за целу БиХ, као и по свим територијалним нивоима - насељима, општинама, градовима, кантонима и ентитетима, њихова демографска, етничка, образовна, економска, миграциона и друга обележја, број домаћинстава, породица и њихове карактеристике и подаци о стамбеном фонду.

Пописна кампања представника сва три конститутивна народа – Бошњака, Срба и Хрвата, као и мањинских народа, које Устав БиХ „познаје” као „остали” – последњих дана је интензивирана, а најжешћа је међу Бошњацима.

Бошњаци, наиме, страхују да би се појединци могли национално изјаснити као муслимани или Босанци, што би значајно могло да умањи број припадника тог народа.

У кампањи се стога није презало ни од злоупотребе деце, па је у ту сврху снимљено неколико видео записа који су се појавили на Јутјубу, што је изазвало жестоке реакције представника друга два народа – Срба и Хрвата.

Кампања је вођена и међу хрватским народом, јер њихови политички представници страхују да би многи од припадника тог народа, из страха да не изгубе привилегије које имају у Хрватској, могли да бојкотују попис. Најјаснија ситуација је, чини се, међу Србима, а најсложенија у мешовитим браковима и међу њиховим потомцима.

Процењује се да у Српској живи између 15 и 20 одсто Бошњака, а да је у Федерацији БиХ број Срба са више од 30, пао на мање од два одсто. Према подацима пописа из 1991. године, у БиХ је живело 4.377.033 становника: 43,47 одсто муслимана, 31,21 одсто Срба, 17,38 одсто Хрвата, 5,54 одсто Југословена и 0,23 одсто Црногораца. Исти подаци показују да је те 1991. године у Сарајеву живело 527.049 становника, од чега 157.143 Срба.

Попис и пописни подаци потребни су за стварање реалне слике о друштвено–економској ситуацији у БиХ, посебно након протеклог рата, да буду основа владама свих нивоа за планирање развоја како земље, тако и сваке регије и локалне заједнице, да олакшају домаћим и страним компанијама да планирају развој и инвестиције и да олакшају рад научној и академској заједници.

Попис је и позитиван корак на путу европских интеграција и коришћења средстава из фондова, а прикупљени подаци биће међународно признати и упоредиви са подацима других земаља.

Након пописа у БиХ, биће познато каква је ситуација у образовном систему, у сегменту запошљавања, какве су могућности о питању стамбене изградње, какав је степен технолошког развоја у земљи, колико има неписмених, колико писмених и којег степена образовања.

Биће познато и да ли је пољопривреда значајан сегмент привреде БиХ, каква је ситуација по питању миграције становништва у БиХ, који су основни извори средстава за живот грађана БиХ те мноштво других, тачних и објективних података.

Прелиминарни резултати пописа биће објављени у року од 90 дана након завршетка пописивања. Пописиване особе нису дужне да дају одговоре о етничкој и верској припадности или о језику јер је у статистичком смислу одговор и „непознато” или „не изјашњава се”.

Ипак, пописивач је дужан да упише сваки одговор који пописивана особа да на та питања, па чак и ако се изјасни као „марсовац”.

За нетачно давање података предвиђене су казне од 1.000 до 10.000 КМ.