Победа левице и три могуће коалиције

Беч – Резултати јучерашњих парламентарних избора у Аустрији нису изненадили, ако је о победнику реч и о могућностима наставка рада владајуће коалиције грађанске левице и народњака. Социјалдемократска партија Аустрије (СПОе) освојила је према првим прелиминарним резултатима 27,1 одсто гласова, односно 52 мандатa, а Народњачка партија демохришћанског опредељења (ОеВП) 23,8 одсто гласова и 47 мандата. У случају обнављања коалиционог договора две странке би располагале апсолутном већином у новом сазиву парламента.

Следе Слободарска партија (ФПОе) са 21,4 одсто гласова и 40 мандата, Зелени са 11,5 процента и 23 мандата, Тим Штронах са 5,8 одсто гласова и 11 мандата. Новоснована либерална странка Нова Аустрија (НЕОС) премашила је у свом првом изборном надметању прописани цензус од четири одсто. На основу освојених 4,8 одсто гласова имаће 10 посланика у новом сазиву парламента.

Реч је о резултатима саопштeним пребројавања гласова са свих гласачких места, у недељу, кратко после 19.30 часова. Међутим, они дају само приближну слику односа снага у парламенту, с обзиром да ће тек данас бити пребројани гласови више од десет одсто бирача који су гласали поштанском пошиљком. Укупно 668.658 лица од укупно 6.384.000 Аустријанаца са правом гласа искористило је ову могућност.

* * *

Јучерашњи прелиминарни резултати омогућавају три коалиционе опције. За очекивати је да ће доћи до наставка рада велике коалиције грађанске левице и демохришћана. Челници те две странке су непосредно после избора изразили „спремност у начелу” да преговарају о наставку сарадње у владиној ложи.

Аналитичари не искључују могућност склапања тројне коалиције, између досадашњих партнера у влади, али и уз евентуално учешће Зелених. СПОе и ОеВП располажу, наиме, само „тесном” већином у новом парламенту. Учешће Зелених у влади омогућило би „безбедну” већину, посебно када је реч о изгласавању закона који нису по вољи свих одборника владајућих странака. Уколико би Зелени ушли у владу, било би то први пут после послератне епохе да коалицију формирају више од две странке.

Није, међутим, искључено да ће социјалдемократи бити приморани да заузму места на опозиционој клупи. Грађанска левица, наиме, обрела се у сличној ситуацији као Ангела Меркел у суседној Немачкој. Њихова победа би могла да се испостави као пирова победа, уколико поражене странке – народњаци, слободари и новоосновани Тим Штронах, странка аустроканадског милијадера Франка Штронака – постигну коалициони договор.

Уколико би то таквог договора поражених странака дошло, поновила би се историја, као после избора 1999. године. Тада су народњаци завршили изборну трку као треће пласирана странка, али су оформили коалицију са друго пласираним слободарима Јерга Хајдера.

Нови шеф коалиционе владе постао је тадашњи лидер народњака Волфганг Шисел, што је представљало својеврсни изузетак у политичкој пракси Прве и Друге Републике (Аустрија између два рата, и по свршетку Другог светског рата). Први пут је шеф трећепласиране странке на изборима постао канцелар.

Присталице оваквог „политичког пуча” побеђених странака, пре свега они из редова народњака, истичу да би њихова странка „слањем” социјалдемократа у опозицију добила на популарности. При том се позивају на изборне резултате из 2002. године, када је тадашњи народњачки лиодер Волфганг Шисел искористио „канцеларски бонус” из мандата од 1999. године и убедљиво победио, освојивши безмало 43 одсто гласова.

Прилику за формирање владе, наравно, најпре ће добити досадашњи канцелар, социјалдемократа Вернер Фајман. Председник државе Хајнц Фишер ће, у складу са традицијом, поверити мандат за састав нове владе њеном досадашњем шефу, Фајману.