Богате шкртице

Међу донаторима Црвеног крста Србије нема српских милионера.
Мада ова хуманитарна организација има великих проблема да нахрани најсиромашније који не могу да обезбеде ни један оброк дневно, Драгица Кљајић стручни сарадник за социјалну делатност Црвеног крста, каже да се наши богаташи нису показали као дарежљиви и доброчинитељи, што се бар те организације тиче. Она се с поносом сећа кошаркаша Предрага Даниловића који је, пре извесног времена, поклонио 80 пакета хране Црвеном крсту Србије. Ова сарадница прижељкује много више оваквих хуманитарних акција, не само од спортиста, него и наших бизнисмена, који би могли више да се ангажују на социјалним пројектима ради помоћи сиромашним, болесним и угроженим људима.

Драгица Кљајић наводи и један занимљив пример који сведочи о томе да наши богати људи нису широке руке. Она је подсетила је на утакмицу Звезда – Португал, приликом које су навијачи морали да избаце метални новац из џепова, на коју су их позвали организатори да поставе касице на пригодним местима ради прикупљања прилога за набавку хране за народну кухињу. До полувремена било је 12.000 динара у каси која је била постављена близу  навијача. Али, касе у ВИП ложи биле су празне, присећа се она. Судећи по овоме, тешко да би се могло очекивати од наших богатијих грађана да завештају своје богатство у неке добротворне фондове или да оставе народу неку задужбину, као што су то чинили наши богати преци. Није искључено да међу богатијим људима постоје и они који помажу, рецимо, сиромашне студенте, али о томе не обавештавају јавност. Има међу имућнијим људима и оних који су филантропи или доброчинитељи у својој локалној средини. Колико људи у Београду зна ко је Јозеф Трусина? Али га сви познају у селу Ченеј крај Новог Сада. Он је у свом селу помагао мештанима да асфалтирају пешачке стазе и парк у селу.

Према истраживању о филантропији у Србији, коју је прошле године спровео Стратеџик маркетинг, филантропске акције нису довољно развијене у нашој земљи, како предузетничке тако ни индивидуалне. Али за предузећа која су под контролом државе може се рећи да су велики донатори. Кљајићева је посебно издвојила "Телеком" као  једног од донатора Црвеног крста Србије и фирму "Унилевер". Она каже да су се обраћали Карићима и "Делта холдингу", али не само да нису добили тражену помоћ него их нису удостојили било каквог одговора на њихов писмени захтев за донацију.

Невен Мариновић, извршни директор "Смарт колектива", каже да међу  домаћим и страним компанијама и јавним предузећима има донатора. Домаће компаније немају дугорочну стратегију социјалног и друштвеног ангажмана, то јест да улажу у изградњу болница, обданишта, школа заштите животне средине... По његовим речима, "Телеком" је велики донатор. Они дају велики новац у добротворне сврхе. Пример успешне сарадње "Телекома" и друштва јесте пројекат опремања рачунарских учионица у Србији у оквиру кога је  компанија поклонила 600 компјутера. Конкурентска компанија "Теленор" има пројекат "Један дан за добро дело". Тог дана запослени проводе један радни дан годишње помажући онима којима је потребна – инвалидима, деци, заштити околине и томе слично. "Делта холдинг" има пројекат за децу без родитељског старања, које спонзорише, прати њихово образовање од основне школе па надаље и на крају их запошљава у свој систем. Социјални пројекти могу се спроводити у различитим областима и служити различитим корисницима. Већина компанија је ангажована на образовању и развоју заједнице, пројектима здравства, спорта, културе, верским организацијама... У перспективи Србија ће морати много више да води рачуна  о друштвеној одговорности предузећа, истиче Мариновић.

Доброчинстава и донација би било више да Србија има закон о филантропима. Држава би требало да повољнијим законским решењима на порезу на донације стимулише добровољна давања. Мариновић предлаже да се не опорезују давања изнад два одсто прихода. Исто тако, држава би јавно могла да промовише добре примере давања или да на тендерима као критеријум одабира најбољег понуђача, узме у обзир да ли је компанија друштвено одговорна. Предузетничка филантропија ће све више постајати важан извор подршке за друштва у транзицији, какво је наше, која се суочавају с одласком страних донатора и мањом подршком државе разним институцијама.