Др Ристић: Плашио сам се да ме оперишу они који су ме сменили

Кардиохирург и директор Клиничког центра Србије (КЦС), др Миљко Ристић, који се залаже да се у Србији коначно раде и најсложеније операције на срцу, пре годину и по дана није имао поверење да његово срце оперишу колеге са којима је провео цео радни век. Доктору Ристићу је почетком марта 2012. у Кантоналној болници у Женеви урађена сложена операција на срцу – уградња бајпаса, а вест о томе је процурила у јавност тек ових дана. Да ствар буде апсурднија, за његову операцију у Швајцарској, сазнало се једва десетак дана пошто је др Ристић лично, са својим тимом, обавио прву трансплантацију срца у КЦС-у, после 14 година.

Одговор на питање колико је етично са једне стране причати о успесима наше медицине, о новим методама, а онда своје здравље поверити страним стручњацима, јуче велики део стручне јавности нико није желео да коментарише именом и презименом. Незванично, многе Ристићеве колеге су се жучно залагале за аутономно право сваког човека да изабере где ће се и како лечити. Али они ипак заборављају да је то право ускраћено многим нашим грађанима, јер они за лечење у страним клиникама немају пара.

Међутим, директор КЦС-а сматра да у његовој одлуци да се оперише у Швајцарској не види ништа спорно, објаснивши за „Политику” да је он само искористио право које се и тада, као и сада, нуди свим грађанима који имају неке од најтежих срчаних проблема.

Овај лекар искрено каже и да није имао поверење у лекаре на својој клиници.

– Нисам могао да пристанем на операцију на својој клиници на којој ме је тадашњи директор сменио и показао да ми не жели добро. Нисам се оперисао у Србији, јер сам имао страх. Нисам желео да се оперишем ни у Институту „Дедиње”, јер сам тамо, као некадашњи принудни управник, имао некоректан однос са лекарима – истиче др Ристић.

Он тврди да је сасвим регуларно и законито што је отишао на операцију по одобрењу комисије Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО).

– Ја сам тек један од 400 пацијената из Србије који су оперисани у иностранству, јер су код нас у то време постојале дуге листе чекања. Одређени број пацијената је оперисан у Турској, а други у Швајцарској – каже др Ристић.

Као актуелни директор највеће здравствене установе у Србији, он сматра да нема разлога да га за ову одлуку било ко прозива, јер у време операције он није био ни министар ни директор, чак ни начелник, већ, како каже, обичан хирург са тешком дијагнозом.

Он појашњава да је, попут свих осталих пацијената са листи чекања, тада добио позив да се изјасни да ли хоће да буде оперисан у Турској, Швајцарској или ће сачекати, ипак, интервенцију на некој од наших клиника.

Да подсетимо, претходни директор РФЗО професор Александар Вуксановић потписао је протокол о лечењу наших одраслих пацијената у Кантоналној болници у Женеви, а који је иницирао професор Афксандиос Калангос, који је обезбедио да Швајцарска плаћа 95 одсто цене операције, а Србија свега пет одсто. Онда се десило чудо: врло мали број пацијената се одлучивао за операцију у Женеви. Једва педесетак пацијената је искористило ту могућност, иако су сви кардиолошки центри о томе веома добро обавештени. 

Миљко Ристић напомиње да његова одлука није пљување по нашем здравству, јер су тада држава и РФЗО одлучили да шаљу пацијенте у иностранство на операције срца да би се смањиле листе чекања.

– Сада за то више нема разлога, јер ја сам као директор КЦС-а елиминисао листе чекања и сада се не чека ниједан дан – одговара Ристић.

----------------------------------------------

Данас не бих отишао у иностранство на операцију

– Овај напад је оркестриран против нових програма које заступам, пре свега трансплантације и уградње вештачких пумпи. Најбоље је сада мене оптужити и склонити. Не видим етички проблем у овој причи – казао је др Ристић, додајући да у овом часу сигурно не би отишао на операцију у иностранство, јер има пуно поверење у своје сараднике.