Злоупотреба кривичног права

Европска заједница је дуго критиковала нашу инкриминацију која је означена у Кривичном законику као кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359 КЗ. Та критика је била оправдана, а и није само потицала споља, будући да је и домаћа правничка јавност дизала свој глас против решења садржаних у тој кривичноправној норми.

Најзад, изменама и допунама Кривичног законика од 24. 12. 2012. извршено је брисање „одговорног лица“ у инкриминацији означеној као злоупотреба службеног положаја. Дакле, од тада извршилац овог кривичног дела може бити само службено лице, а не више и одговорно лице.

Међутим, када је у питању одговорно лице законодавац је увео нову кривичноправну одредбу која се зове злоупотреба положаја одговорног лица –члан 234 КЗ. При томе је законодавац у одредби члана 112 тачка 5 одредио појам одговорног лица, наводећи ко се све у правном лицу има сматрати одговорним лицем. Дакле, на тај начин смо добили два кривична дела.

На први поглед изгледа као да оваква правна ситуација не ствара никакве проблеме, али ствари не стоје тако. Наиме, наша тужилаштва су након наведених измена у Кривичном законику извршила преквалификацију кривичних дела, на тај начин што су сва оптужена лица за злоупотребу службеног положаја из члана 359 КЗ сада оптужена на основу истог чињеничног супстрата за кривична дела злоупотребе положаја одговорног лица из члана 234 КЗ. При томе тужилаштва сматрају да је то у реду и да се поступци могу несметано наставити по извршеној преквалификацији кривичног дела, иако ниједан од оптужених у тим случајевима није могао извршити наведено кривично дело злоупотребе положаја одговорног лица. Како и због чега није могао да изврши ново кривично дело?

Полазећи од општег начела законитости да нико не може бити кривично одговоран нити му се може изрећи казна или друга кривична санкција за дело које пре него што је учињено у закону није било одређено као кривично дело, нити му се може изрећи казна или друга кривична санкција која законом није била прописана пре него што је кривично дело учињено, јасно је да свако супротно понашање од наведеног начела представља злоупотребу кривичног права коју врши држава према појединцима.

За конкретну животну ситуацију то значи да ниједно лице коме се сада преквалификацијом кривичног дела ставља на терет кривично дело које у време извршене радње није било предвиђено као кривично дело не може одговарати за кривично дело које као такво није било одређено у закону.

Другим речима, не може се огласити кривим за кривично дело нико за предузету радњу која у то време није била предвиђена као кривично дело. При томе је неважно што је у време предузете радње постојало у Кривичном законику кривично дело злоупотреба службеног положаја, које је слично кривичном делу.

Оптуживати појединце као одговорна лица у неком правном лицу, за чињења која у време њиховог предузимања нису била предвиђена законом као кривична дела, представља најгрубље кршење принципа законитости, иначе универзалног начела кривичног права.

Кривичним правом штити се живот човека и друге основне друштвене вредности, у које спадају разна људска права и слободе. Но, и поред такве заштитне функције кривичног права, постоји потреба да се грађани заштите од самог кривичног права. Отуда принцип законитости представља гаранцију да се свако тим начелом штити од злоупотребе кривичног права.

Ако се у нашој правосудној пракси појављују тенденције кршења начела законитости у кривичном праву, онда је то огроман корак назад у процесу успостављања владавине права. Државни органи (тужилаштво и судови) морају се придржавати тог универзалног начела законитости, како се држава и друштво у целини не би стигматизовали као недемократски и због тога били изоловани од свих цивилизованих друштвених заједница.

Нема друштвеног интереса који се може појавити као важнији од поштовања начела законитости. Напротив, то начело је изнад свих других интереса; оно је принцип који се безусловно мора спроводити у живот. Без тога наша држава улази у сумрак правне државе, која ће бити изолована у свим делатностима и односима од стране већине држава у међународној заједници.

Полазећи од наше спољне политике и огромних напора да се наша земља интегрише у ЕУ, разумно је очекивати да наше правосуђе поступа у складу с начелом законитости у кривичном праву, јер без таквог држања наша земља трајно губи прилику за интеграцију било у ЕУ, било међу цивилизоване демократске земље.

Адвокат