Карте као српске тапије

У време док се води дипломатска битка између наших и представника међународне заједнице о коначном статусу Косова и Метохије појавио се Атлас Старе  Србије – Европске карте Косова и Метохије, који представља збирку старих географских, етнографских, историографских, политичких, војних и других карата водећих европских картографа од 16. до 19. века у издању Информативне установе Митрополије црногорско-приморске "Светигора".

Изабрано је 40 карата које су тематски и територијално усредсређене на Косово и Метохију и Стару Србију. Главни део ове књиге припремили су аутори др Мирчета Вемић и Младен Стругар. Они су на овом пројекту радили више од годину и по дана с циљем да овај Атлас буде значајан документ у проналажењу праведнијег решења за Косово и Метохију.

Како каже Мирчета Вемић, већина карата потврђује да је главна раздеобна међа, односно етнографска граница између српских и арбанашких насеља, све до средине 19. века, била на рекама Валбона (Црница) и Црни Дрим, "које су се сматрале истовремено као и географска граница Албаније и Старе Србије, али и као језичка говорна линија која је делила Арбанасе северне Албаније од метохијских Срба". У том смислу стварањем Албаније у 20. веку Срби и Арбанаси су већ једном начинили историјски компромис у погледу разграничења када су нововековну историјску, етничку, језичку и природну границу са реке Валбоне и Црног Дрима издигли на највеће врхове планинског венца.

Стари картографи више су придавали важности природно-географском склопу географског простора, где су области Косова и Метохије увек биле приказане са северне стране великог планинског ланца, званог "Катена мунди" или Вериге света, односно на овом делу данашњег венца Проклетија и Шар-планине повезаних мањим венцем Јуничких планина, Паштрика и Коритника.

Изабране карте радили су европски картографи са високим званичним државним титулама, као на пример, "козмограф републике", "краљевски географ", "царски географ", затим војни архитекти, професори и научници, што говори о степену њиховог знања и озбиљности у ауторизацији карата. Реч је о картама велике научне, историјске и друштвене вредности. По Вемићевим речима, на њима је "недвосмислено и неоспорно приказано да су Косово и Метохија увек били српска територија, а никад арбанашка".

"На картама се види да су ове две географске области постојале једино у природним, историјским и етничким границама државних творевина српског народа, и поред трагова постепеног арбанашког насељавања у дугом периоду од пада средњовековне српске државе под турску власт. Изабране карте управо датирају из времена турског продора на Балкан, али су тим вредније што на њима није приказано само фактичко стање турског присуства, већ у дубљим тематским слојевима претходно право историјско стање које је било пре доласка Турака. На тај начин ове карте су постале својеврсне српске тапије Косова и Метохије", истиче Вемић.

Он подсећа да је на картама овог Атласа уобичајено да се исписивањем имена народа или назива њихових држава означава присуство и поседовање тако назначене територије. Постоје три најчешћа имена за Србе и њихове државе, која нису свуда и у исто време била у употреби код суседних народа, или су била мање или више заједно у употреби, због чега је приликом прављења карата српског етничког простора и српских земаља сасвим природно понекад долазило до пометњи и извесних грешака. Поред имена Срби (Серви, Сербс, Сербес, Сербен), постоји назив Србија, али се на многим картама, уз ове могу наћи и старији називи (Склави) или Склавонија, као и Рашани (или Раци – Расција).