Мали и-мејл сервис рекао „не” Еф-Би-Ају

Сервис електронске поште „Лавабит” месецима је одбијао притиске Еф-Би-Аја и судске налоге да преда лозинке, шифре и мејлове свог најпознатијег корисника – Едварда Сноудена, али и 400.000 других клијената, показују документа са којих је амерички суд управо скинуо ознаку тајности.

Списи су отворени, па више не мора да ћути ни Ладар Левисон, оснивач овог малог, а сада већ угашеног и-мејл сервиса. Левисон је потврдио да је у августу морао да преда захтеване податке, али да се од маја свим силама борио за приватност својих 400.000 корисника од којих је један бивши обавештајац, сада узбуњивач Сноуден.

Левисона су федерални агенти први пут посетили у његовом дому у Тексасу у мају, тражећи да им „откључа” налог Сноудена, који је раније тог месеца свету открио да америчке тајне службе масовно надгледају онлајн комуникацију. ИТ предузетник је одбијао сарадњу, тврдећи да је корисницима обећао безбедност података. После неуспелих преговора између оснивача „Лавабита” и владиних службеника, ови други су после неког времена дошли са још већим захтевима – да им се предају лозинке и кључеви за дешифровање порука (поруке су шифроване како би се у њих теже „упадало”) свих корисника. Левисон је опет рекао „не”.

„Не морате да озвучите цео град да бисте прислушкивали телефонске позиве једног човека”, казао је Левисон у једном интервјуу.

Сноуден је, пише „Њујорк тајмс”, изабрао „Лавабит”, јер је овај и-мејл сервис неговао строгу политику заштите преписке својих клијената. Левисон је казао да је 2004. покренуо посао управо зато да би заштитио приватност корисника од упада владиних или комерцијалних хакера. Он је, како пишу амерички медији, осмислио програме који су у толикој мери штитили приватност власника налога да ни он сам није имао кључеве за дешифровање мејлова. Многи су били вољни да му плате за услугу додатног осигуравања електронских писама због чега je опстајао иако је имао мање корисника од конкуренције – „Гугла” или „Мајкрософта”.

Међутим, власти нису имале слуха за његову посвећеност заштити приватних података, па му је суд у јулу наложио да промени софтвер, набави лозинке и кључеве за дешифровање порука око 400.000 људи и све преда властима. Припретили су му затвором. Као последњи вид одбране од грубог кршења права на преписку и приватност, Левисон је посегнуо за триком. Суду је предао тражене податке у штампаном облику, дакле на папирима на којима су кључеви изгледали као насумични бројеви. Мислио је да властима треба много времена и труда да се снађу међу силним цифрама и правилно их пребаце у дигиталну форму. Суд га је у августу због овога казнио са 10.000 долара наредивши му да одмах преда информације у дигиталном облику. Левисон је то и учинио, истовремено затварајући свој сервис, јер корисницима више није могао да гарантује безбедност података. Тада је на сајту написао да је принуђен да угаси сервис да не би постао саучесник у злочинима против америчког народа.

Од како више не мора да ћути, Левисон је открио и то да покреће тужбу против владе и да у те сврхе прикупља добротворне прилоге. Његов случај је утолико интересантнији уколико се пореди са понашањем гиганата ИТ индустрије. Како је открио Сноуден, „Гугл”, „Јаху”, „Мајкрософт” и остала звучна дигитална имена пристају на сарадњу са америчким шпијунима, уредно им прослеђујући онлајн преписку и претрагу својих корисника. Са друге стране, неупоредиво мањи „Лавабит” се потрудио да осигура информације својих клијената, а када у томе више није успевао, признао је пораз и казао „збогом”. Левисон о свему закључује:

„Није реч о једној особи. Реч је о томе колико је далеко наша влада била спремна да оде да би на интернету надгледала једну особу”.

----------------------------------------------

Дешифровање увелико траје

НСА већ увелико ради на томе да, како пише „Њујорк тајмс”, подрије програме попут оног који је осмислио „Лавабит”, а који шифрују комуникацију својих корисника. Кључеви су били знани само власницима налога, максимално су штитили саобраћај на овом сервису и Левисон је и хтео да тако буде. Међутим, суд му је наложио да победи сопствени систем, уз опаску да га то што је намерно отежао дешифровање не ослобађа обавезе да преда захтеване податке. Левисон је изменио програм, али је гашењем сервиса клијентима ставио до знања да им више не гарантује безбедност. Иначе, док се у јулу није захуктао случај „Сноуден”, овај сервис је дневно добијао 200 нових корисника, а после тога 4.000.