Бисери филателије излазе пред грађане Ужица

Ужице – Како је отпочела поштанска историја Ужица? Које су прве мензулане, поште, жигови, ретке поштанске марке? Зашто се једно препоручено писмо послато 1866. из Ужица у Београд сматра врхунском реткошћу српске филателије? Какве су прве разгледнице, фотографије, дописнице из овог краја?

Одговоре на ова и слична питања јавности треба да открије прва изложба о поштанској историји ове вароши описана кроз збирке познатих филателиста и других колекционара, која је у припреми. Са занимљивом архивском грађом, домаћим филателистичким вредностима овенчаним и светским признањима, ова јединствена поставка ужичког Историјског архива и аутора Драгољуба Јовановића из Ужица, грађевинског инжењера коме су хоби поштанске марке (проценитељ је филателистичких збирки), на јесен излази на светло дана, током обележавања градског празника.

Из материјала спремљеног за изложбу, у којем је архива од Првог српског устанка до двадесетих година 20. века, дознајемо да Ужице у време Отоманске империје није било близу главних путева, па су пренос државне поште обављали гласници-татари са пратњом која им је обезбеђивала сигуран пролаз.

Службену преписку Београда са локалним властима у граду на Ђетињи вршили су посебни гласници суруџије, преко мензулана за прихват гласника и замену коња. Након Првог српског устанка, после 1807, у важнијим градовима Србије оснивају се мензулане за пријем и отпрему државне кореспонденције (три су у овом крају: Ужице, Добриња, Златибор).

Од 1817. књаз Милош уводи српске татаре, не само за личне него и државне потребе. Султанским хатишерифом 1830. Србија добија овлашћење да организује поштанску службу. Ужичка мензулана имала је 1837. године шест коња, са 30 талира по коњу на име закупнине.

Јавни поштански саобраћај у Србији почиње 1840. године отварањем прве поште у Београду, а потом у Крагујевцу и другим местима. Први поштански жиг Ужица јавља се на службеном писму за Београд 1841, а поштарина (од 20 пара) наплаћивана је од 1843. године. За пренос поште линијом Београд – Ужице – Мокра Гора било је предвиђено 58 путних часова. У том периоду слала су се и новчана писма где је у писму био упакован новац (аустријски или турски), док се поштарина обрачунавала у чаршијским грошима.

Године 1866. у Србији се доноси Закон о поштама којим почиње употреба поштанских марака за плаћање поштарине на писма. Уводе се марке од 10, 20 и 40 пара са ликом кнеза Михаила. Ужичка пошта у расподели добија 50 марака од 10 пара, 1.000 од 20 и 100 марака од 40 пара.

– На основу овога може се рећи да су писма послата из Ужица и франкирана маркама бечког издања изузетно ретка. Стога, изложба ће представити једно препоручено писмо из Ужица, „најскупље српско писмо”, франкирано са две марке од 10 пара и марком од 40 пара, које је врхунска реткост српске филателије – открива за наш лист аутор Драгољуб Јовановић.

По његовим речима, две вредне колекционарске збирке основа су ове поставке: Предрага Антића из Јагодине, који је један од највећих светских филателиста, као и Коље Љубичића, такође врхунског колекционара пореклом Ужичанина. Обојица су са својим збиркама заступљена на светским изложбама, где су добијали медаље.

„Мотив за ову поставку је да се кроз поштанску историју, из новог угла филателије, представи трговачки, културни и други развој Ужица. Да направим нешто необично, уз поглед на прошлост града кроз ’друге наочаре’”, истиче Драгољуб Јовановић.

За аутора овог подухвата у припреми и сопственике збирки само речи хвале има директор Историјског архива Ужице Жељко Марковић. „Ово је први пут да једна архивска установа организује овакву изложбу. До сада се поштанска историја представљала заслугом ПТТ музеја и појединачним ентузијазмом. Уз ово желимо да развијамо сарадњу са ПТТ музејом, а пре свега да подстакнемо младе генерације на бављење колекционарством.

У плану нам је након изложбе, а на основу ње, објављивање књиге о поштанској историји Ужица. Све ово се уклапа у нашу намеру да поводом 490 година Рујанског четворојеванђеља, прве књиге штампане на тлу Србије (1537), покренемо ширу друштвену акцију за оснивање Музеја српског штампарства у Ужицу”, каже Марковић.