Biseri filatelije izlaze pred građane Užica

Užice – Kako je otpočela poštanska istorija Užica? Koje su prve menzulane, pošte, žigovi, retke poštanske marke? Zašto se jedno preporučeno pismo poslato 1866. iz Užica u Beograd smatra vrhunskom retkošću srpske filatelije? Kakve su prve razglednice, fotografije, dopisnice iz ovog kraja?

Odgovore na ova i slična pitanja javnosti treba da otkrije prva izložba o poštanskoj istoriji ove varoši opisana kroz zbirke poznatih filatelista i drugih kolekcionara, koja je u pripremi. Sa zanimljivom arhivskom građom, domaćim filatelističkim vrednostima ovenčanim i svetskim priznanjima, ova jedinstvena postavka užičkog Istorijskog arhiva i autora Dragoljuba Jovanovića iz Užica, građevinskog inženjera kome su hobi poštanske marke (procenitelj je filatelističkih zbirki), na jesen izlazi na svetlo dana, tokom obeležavanja gradskog praznika.

Iz materijala spremljenog za izložbu, u kojem je arhiva od Prvog srpskog ustanka do dvadesetih godina 20. veka, doznajemo da Užice u vreme Otomanske imperije nije bilo blizu glavnih puteva, pa su prenos državne pošte obavljali glasnici-tatari sa pratnjom koja im je obezbeđivala siguran prolaz.

Službenu prepisku Beograda sa lokalnim vlastima u gradu na Đetinji vršili su posebni glasnici surudžije, preko menzulana za prihvat glasnika i zamenu konja. Nakon Prvog srpskog ustanka, posle 1807, u važnijim gradovima Srbije osnivaju se menzulane za prijem i otpremu državne korespondencije (tri su u ovom kraju: Užice, Dobrinja, Zlatibor).

Od 1817. knjaz Miloš uvodi srpske tatare, ne samo za lične nego i državne potrebe. Sultanskim hatišerifom 1830. Srbija dobija ovlašćenje da organizuje poštansku službu. Užička menzulana imala je 1837. godine šest konja, sa 30 talira po konju na ime zakupnine.

Javni poštanski saobraćaj u Srbiji počinje 1840. godine otvaranjem prve pošte u Beogradu, a potom u Kragujevcu i drugim mestima. Prvi poštanski žig Užica javlja se na službenom pismu za Beograd 1841, a poštarina (od 20 para) naplaćivana je od 1843. godine. Za prenos pošte linijom Beograd – Užice – Mokra Gora bilo je predviđeno 58 putnih časova. U tom periodu slala su se i novčana pisma gde je u pismu bio upakovan novac (austrijski ili turski), dok se poštarina obračunavala u čaršijskim grošima.

Godine 1866. u Srbiji se donosi Zakon o poštama kojim počinje upotreba poštanskih maraka za plaćanje poštarine na pisma. Uvode se marke od 10, 20 i 40 para sa likom kneza Mihaila. Užička pošta u raspodeli dobija 50 maraka od 10 para, 1.000 od 20 i 100 maraka od 40 para.

– Na osnovu ovoga može se reći da su pisma poslata iz Užica i frankirana markama bečkog izdanja izuzetno retka. Stoga, izložba će predstaviti jedno preporučeno pismo iz Užica, „najskuplje srpsko pismo”, frankirano sa dve marke od 10 para i markom od 40 para, koje je vrhunska retkost srpske filatelije – otkriva za naš list autor Dragoljub Jovanović.

Po njegovim rečima, dve vredne kolekcionarske zbirke osnova su ove postavke: Predraga Antića iz Jagodine, koji je jedan od najvećih svetskih filatelista, kao i Kolje Ljubičića, takođe vrhunskog kolekcionara poreklom Užičanina. Obojica su sa svojim zbirkama zastupljena na svetskim izložbama, gde su dobijali medalje.

„Motiv za ovu postavku je da se kroz poštansku istoriju, iz novog ugla filatelije, predstavi trgovački, kulturni i drugi razvoj Užica. Da napravim nešto neobično, uz pogled na prošlost grada kroz ’druge naočare’”, ističe Dragoljub Jovanović.

Za autora ovog poduhvata u pripremi i sopstvenike zbirki samo reči hvale ima direktor Istorijskog arhiva Užice Željko Marković. „Ovo je prvi put da jedna arhivska ustanova organizuje ovakvu izložbu. Do sada se poštanska istorija predstavljala zaslugom PTT muzeja i pojedinačnim entuzijazmom. Uz ovo želimo da razvijamo saradnju sa PTT muzejom, a pre svega da podstaknemo mlade generacije na bavljenje kolekcionarstvom.

U planu nam je nakon izložbe, a na osnovu nje, objavljivanje knjige o poštanskoj istoriji Užica. Sve ovo se uklapa u našu nameru da povodom 490 godina Rujanskog četvorojevanđelja, prve knjige štampane na tlu Srbije (1537), pokrenemo širu društvenu akciju za osnivanje Muzeja srpskog štamparstva u Užicu”, kaže Marković.