Домаћи ослонац, странци добродошли

„Гаспромњефт” се није покајао што је дошао у Србију и купио већинско власништво у НИС-у. Судећи по изјавама њихових представника, не кају се ни „Кока-Kола” „Филип Морис”, као ни „Фијат”. Упркос тешкоћама, које у највећој мери стварају дуге и скупе бирократске процедуре, а власнику нишке фабрике цигарета „Филипу Морису” и „црно тржиште”, они су задовољни до сада постигнутим – чуло се на економској конференцији „Квантни скок” у организацији Привредне коморе Србије у Београду.

На питање модератора разговора упућено министру привреде Саши Радуловићу – да ли то значи да су услови за пословање у Србији добри, уследио је кратак одговор – нису.

Министар је објаснио да је више разлога његовог незадовољства пословним амбијентом. Пре свих то су високи државни намети на плате запослених, иако је генерални директор Нафтне индустрије Србије Кирил Кравченко претходно казао да су укупна пореска оптерећења у Србији најнижа у региону.

Ако порези и доприноси на плате не погађају велике компаније, оне гуше око 220.000 предузетника и власнике око 80.000 малих предузећа, која запошљавају око 730.000 људи, став је министра српске привреде. На мала и средња предузећа се рачуна као на покретаче очекиваног економског раста и запошљавања, рекао је Радуловић. Од њих се очекује да инвестирају у производњу за извоз, чији ће показатељи бити мера успешности ове владе.

– Зато у фокусу владе неће бити стране инвестиције, које су важне и значајне, него домаћа привреда, укључујући стране компаније које већ послују у Србији – изјавио је Радуловић. – Раст производње и извоза једини је одрживи начин напретка, а најбоље субвенције привреди су смањење намета на рад и стварање амбијента за нормално пословање привреде, што ће подстаћи запошљавање.

Милан Кнежевић, председник Асоцијације малих и средњих предузећа, годинама доказује надлежним државним службеницима, али и новинарима, да нас улози страних инвеститора „неће огрејати”, ако не подржимо домаће, јер је домаћа привреда прошле године инвестирала чак 2,4 милијарде евра.

Економиста Мирослав Здравковић сматра да је тешко израчунати колико тачно износи укупна вредност домаћих инвестиција, али да су свакако битно веће од страних и да ће према најгрубљим проценама 2013. достићи око четири милијарде евра. Поређења ради, стране инвестиције су у првих шест месеци ове године износиле тек нешто више од пола милијарде евра.

За стране инвеститоре који послују у Србији највећи проблеми су компликована бирократија, „сива економија”, али и менталитет људи, иако су пуни хвале за стручност својих запослених.

Генерални директор Нафтне индустрије Србије Кирил Кравченко казао је да је због сиве економије губитак нафтне индустрије у Србији био 150 милиона евра.

Он сматра да приоритет Владе Србије треба да буде примена закона, која се брже може реализовати од промене менталитета, за коју је по његовим речима потребно пет до шест година. Предложио је влади да се усредсреди на 20 највећих пројеката и да их лично контролише, јер би они без тога остали само идеје на папиру.

Генералном директору „Кока-Кола Хеленик Србија” Рамону Вајдингеру највише смета Закон о планирању и изградњи. „Кока-Колина” фабрика у Суботици, рекао је, већ 10 година има проблем с преносом власништва над земљиштем.

– Треба да инвестирамо, а ми имамо проблем са земљиштем. Треба да одлучујемо има ли смисла остајати у Суботици – рекао је Вајдингер, а свако радно место у тој фабрици ствара још 13 радних места у локалној привреди. – Влада Србије треба да се усредсреди на спровођење прописа и решавање спорова, као и да више пажње посвети инвеститорима који већ послују у земљи.

Стејси Кенеди, генерална директорка компаније „Филип Морис” за југоисточну Европу, рекла је да у Србији мора да се промени плаћање пореза.

– Овде је неплаћање пореза навика – казала је она.

Директор пословног развоја компаније „Фијат аутомобили Србија” Диего Велини сматра да Србија добро стимулише стране инвеститоре, али да је за привлачење инвестиција потребна и добра инфраструктура.

--------------------------------------------------------------------------------

Вучић: Питање економских мера није питање свађа и сукоба

БЕОГРАД – Први потпредседник Владе Србије Александар Вучић изјавио је данас да није лако унутар владе усагласити економске мере, али је прецизирао да то није питање „свађа и сукоба”, да разлике нису политичке природе, већ је реч о процени које мере воде Србију напред.

Вучић је рекао новинарима да има пуно идеја кад је реч о економским мерама које треба спровести, да све њих треба скупити на једно место, а на питање има ли у влади свађе због тих мера, одговорио је:

„Када спроводите тешке мере, ништа није лако. Није то питање свађа и сукоба, то је питање жеље како да Србија иде напред, а да не прођете кроз баш све најтеже могуће мере”.

Према његовим речима, различита мишљења су потпуно нормална када је реч о тешким одлукама које треба донети.

Стога се, како је објаснио, у владајућој коалицији „даноноћно и непрестано” разговара о томе:

„Разговарали смо о томе са представницима Међународног монетарног фонда јуче цео дан, разговараћемо и данас поподне”.

„Они од нас не траже ништа што је неправедно”, казао је Вучић.

Према његовим речима, мере штедње, које препоручује ММФ, не односе се на приватни сектор, већ на јавни:

„Да ли су они (приватни сектор) зарадили толико да могу да издржавају све нас, комлетан јавни сектор од 550.000 људи, да имамо 30 одсто веће плате него што они имају и да још издржавају са 6,7 милијарди динара пензионере и остале социјалне трансфере. Ја само питам да ли је то могуће”, запитао је Вучић.

Одговарајући на питање да ли би се једна од мера могла односити на плате, које се крећу, у просеку, између 40.000 и 50.000 динара, Вучић је рекао да зна да је то релативно ниска плата и да ће се водити рачуна да се грађанима додатно не отежава економска ситуација.

На питање како ће бити утрошена средства која би Србији требало да стигну од Фонда из Абу Дабија, он је рекао да ММФ тражи од Србије да се ти кредити, по повољним условима, користе за отплату дугова, што, како је рекао, нећемо моћи да прихватимо.

„За мене је било чудо да је ММФ тражио да новац, који смо „де факто” добили као поклон, иде на отплату дугова и кредита претходне владе Мирка Цветковића”, рекао је Вучић.

„Неко ко даје кредите, који су практично поклоњени, неће их дати за тако нешто и наша је жеља да тај новац уложимо у производњу”, казао је Вучић после посете фабрици „Дајрект групе” у Земуну, додавши да се нада би ти кредитни аранжмани могли да буду реализовани до краја године.

Он је навео да један део тих кредита може отићи и на попуну буџета, али ће пре свега ићи у производњу.

„А нешто и народу мора да се да”, истакао је.

Први потпредседник владе најавио је данас и да ће се у наредном периоду кренути у жесток обрачун и са такозваном ситном корупцијом.

„Када покажете да немате проблем да се обрачунате са криминалом и корупцијом на највишем нивоу онда морате да покажете да ни на најнижем не можете да дозволите бахатост и осионост”, рекао је Вучић након обиласка компаније „Дајрект груп” у Земун пољу и додао да је чак и у случају те фирме било покушаја да се заустави њено пословање.

Компанија „Дајрект груп” д.о.о. основана је у Србији 2001. и у међувремену је постала водећа у дистрибуцији у пружању логистичких услуга на целокупној територији земље.

Вучић је поручио да грађани знају да постоји нулта толеранција (према криминалу и корупцији) и да ће се надлежни бавити „и онима који су мислили да су досад заштићени.„