Да ли се лечимо превазиђеним лековима

У Србији оболели од хепатитиса Це, вирусног запаљења јетре, за разлику од својих сапатника у Словенији и Хрватској, не добијају најновије антивирусне лекове. Реч је о два нова антивирусна лека – „телапревир” и „босепревир” – који се, додуше, и у много богатијим европским земљама дају селективно, али је чињеница да они, по оцени стручњака у овој области, имају за 25 одсто бољи ефекат у односу на лекове који се сада налазе на нашој листи лекова и чије издавање иде на трошак државе. На листи лекова које доктори прописују о трошку Републичког фонда за здравствено осигурање не налазе се ни нови лекови за ХИВ инфекције, иако би били од велике користи за пацијенте који су постали неосетљиви на постојеће лекове, нису одобрени за примену код нас.

Удружење Иновија, која окупља 18 највећих светских фармацеутских произвођача који раде у Србији, упозорава да ове године на позитивној листи лекова нема ни једног иновативног лека и да Србија с новим терапијама знатно заостаје и за земљама у региону. Иновативни лекови су лекови који садрже нове супстанце и заштићени су патентом. Бојан Тркуља, директор Иновиjе, за „Политику” објашњава да то значи да грађани немају могућност да се лече најсавременијим терапијама које дају најбоље резултате, па се не постиже максимум код ублажавања симптома, продужења живота или смањење нежељених ефеката.

– Пацијенти у Србији лече се превазиђеним лековима. На листу лекова је ушло срамотно мало иновативних медикамената: од 2008. до 2011. године – ни један. Од половине 2011. до почетка ове године је ушло од 15 до 20 нових лекова. Наши пацијенти не могу да се лече на исти начин као пацијенти у Чешкој или Пољској, па чак ни у државама у региону. Сада је кључно да се та разлика више не шири – додаје Тркуља.

У Републичком фонду за здравствено осигурање за „Политику”, међутим, тврде да се не лечимо превазиђеним лековима и да није тачно да у 2013. није стављен ни један иновативни лек на позитивну листу. То је, кажу у Сектору за здравствену заштиту, урађено још у априлу.

– Разлог за мањи број нових лекова је нови Закон о здравственом осигурању којим је предвиђено усвајање новог Правилника о критеријумима за стављање лекова на листу, а новина је и формирање Централне комисије за лекове. Из ових разлога дошло је до мањег застоја, али ће проблем убрзо бити превазиђен – објашњавају у РФЗО-у.

Надлежни у Фонду истичу да Србија успева да држи корак са светом у примени нових терапија, иако су средства изузетно мала – свега 50 евра за лекове по осигуранику. Док суседне земље, попут Бугарске и Румуније, издвајају око 90 евра, Хрватска око 130, Мађарска 180, а Аустрија чак 330 евра, на РФЗО-у је изузетно тежак задатак да са веома скромним средствима обезбеди најбоље и најмодерније лекове што већем броју пацијената, саопштавају у Фонду.

Наглашавају такође да сви оригинални и иновативни лекови чине 16 одсто лекова са листе, али се за њих издваја 48 процената средстава из буџета РФЗО-а за лекове. Тако се средствима обавезног здравственог осигурања финансирају терапије са 133 иновативна лека, а 13 ових медикамената појединачно коштају више од 100.000 динара. Осим тога, поставља се питање да ли једна земља попут Србије може да поднесе да за само један од тих лекова годишње потроши више од 11 милиона евра из буџета РФЗО-а. Таква потрошња, кажу у РФЗО-у, у рангу са потрошњом истог лека у много богатијим земљама, попут Данске и Финске, а суседне земље попут Хрватске увеле су рестрикције у прописивању тако скупих лекова.

Да грађани ипак не добијају оно што је у овом часу најбоље за лечење указује и пракса да лекар, који добро познаје свог пацијента, често препоручи набавку неког лека у иностранству, који у Србији није ни регистрован. Некада су то лекови за рак и они који спречавају згрушавање крви, те препарати који ублажавају тегобе код хроничног бола, код пратећих нежељених дејстава цитостатика, учесталих упала бешике или тегоба у менопаузи. Лекари то раде на обичном папиру, без свог факсимила и печата, а онда следи довијање како лек набавити у иностранству. Ова пракса је у неким болницама строго забрањена, али се то ипак ради, јер пацијенти траже и спремни су да за себе плате најбоље, а неки лекари се не слажу да је добра само она терапија коју је предложила Централна стручна комисија за лекове, него имају свој став.