Враћено мало, а много остало

Хрватска је једина од свих бивших република СФРЈ донела закон којим су Србима одузета станарска права и тако им онемогућила повратак у око 40.000 становаАсоцијација избегличких и других удружења Срба из Хрватске очекује од високог представника Србије у Сталном мешовитом комитету за питања сукцесије проф. др Оливера Антића да одлучније захтева од Хрватске да испоштује Споразум о сукцесији и Резолуцију Савета безбедности 1.120 из 1997. године, којом је свим избеглим лицима потврђено право на повратак.

Последњи састанак овог комитета, који је требало да буде одржан 16. и 17. септембра ове године у Сарајеву, одложен је, нажалост, због недоласка представника Словеније, тако да се ова агонија наставља у недоглед.

Вредност евидентиране приватне имовине према незваничним подацима, процењује се на око 30 милијарди евра. Званичних података нема, јер до сада није урађена процена на основу евиденције која је извршена још 1996. године.

Након распада Државне заједнице Србије и Црне Горе, формулари на којима се налазила уписана имовина завршили су у Министарству финансија Србије, а да их нико није обрадио и начинио валидну процену вредности имовине избеглих. У тој евиденцији налази се око 76.000 захтева приватних лица и фирми, али документација даље није ажурирана па се не може добити званична информација колико је имовине враћено.

Хрватска још увек вешто избегава да изврши надокнаду штете за уништену покретну и непокретну имовину Срба тако што изиграва законе. Судови у Хрватској као узрочника штете не желе да прикажу да је то била активност војске и полиције те сугеришу оштећенима да преиначе тужбе и наведу да су им куће срушене у акту тероризма и насиља. После тога хрватски судови доносе одбијајуће пресуде, јер се за тако насталу штету примењује Закон о одговорности за штету насталу због терористичких аката и јавних демонстрација из јула 2003. који прописује да се материјална штета настала због тероризма надокнађује у облику обнове, па се због неоснованости, тужбени захтеви одбијају..

Хрватска је донела више дискриминирајућих закона, легализујући пљачку имовине хрватских држављана српске националности. За сада су изневерена и наша очекивања да ће се стање променити након уласка Хрватске у чланство ЕУ, јер смо очекивали да тамо постоје стандарди који гарантују сигурност приватне имовине и основних људских права.

Ове године навршава се десет година како је у Хрватској донесен Програм стамбеног збрињавања и за то време било је отворено шест рокова за подношење захтева. Укупно се пријавило око 6.000 заинтересованих, а од тога је у последњем року поднето једва око 200. Од самог почетка указивали смо да тај програм не може бити супституција за одузета станарска права, него је његов задатак био да заустави повратак и зацементира политику етничког чишћења. Осим тога, програм стамбеног збрињавања има социјални карактер, а не правни и као такав није прихватљив. Хрватска је једина од свих бивших република СФРЈ донела закон којим су Србима одузета станарска права и тако им онемогућила повратак у око 40.000 станова. Иако је Хрватска у уговорима касније преузела обавезу да ће поштовати имовинска и друга права својих држављана српске националности, то је изиграла, пре свега Бечки споразум о сукцесији из 2001. године који је ратификовао хрватски Сабор 2004. године, где у Анексу Г стоји да свим грађанима морају бити враћена њихова права која су имали на дан 31. децембра 1990. године и да су уговори који су склопљени под притисцима ништавни. Хрватска није уважила ни резолуцију Савета Европе из јануара 2010. године која је потврдила да су стамбена права имовинска и самим тим не могу се одузимати, јер су неповредива и стечена.

Ради успостављања добросуседских односа проблеми се и даље гурају под тепих. Од председника Хрватске Иве Јосиповића очекујемо да приликом посете Београду коначно прими нашу делегацију која би га из прве руке упознала са овим проблемима. Уколико се ови проблеми не буду решавали, неће доћи до нормализације односа, јер ће остати посејано семе зла које изнова може проклијати, а избегли и прогнани Срби су последњи који би то желели.

*Председник Асоцијације избегличких и других удружења Срба из Хрватске

Проф. Милојко Будимир 

-----------------------------------------------------------

Попис покретне и непокретне имовине

Незваничну процену о 30 милијарди евра вредној имовини Срба из Хрватске дао је бивши премијер некадашње Републике Српске Крајине Борислав Микелић, а она је израчуната на основу података Комитета за расељена лица избегличких удружења која је вршила попис 1995. године, као и из евиденције Савезног министарства правде.

Срби у Хрватској до рата су имали око 600.000 хектара земљишта, око 18 милиона квадратних метара грађевинског простора, од чега 14 милиона стамбеног и четири милиона квадратних метара пословног простора.

Када је реч о покретној имовини, Срби су остали без око 400.000 пољопривредних машина, 64.000 моторних возила, око 440.000 опремљених спаваћих и дневних соба, кухиња и трпезарија, као и 760.000 разних кућних апарата и техничких уређаја.

Срби су остали и без 980.000 грла крупне стоке, око 18 милиона чокота винове лозе, осам милиона стабала воћки, 120.000 кошница и без уметничких предмета и злата, а имали су и око 24.000 бунара и цистерни површине од око 960.000 квадратних метара.

Приликом евидентирања имовине Срба, укупно је пријављено 180 милиона тадашњих немачких марака и 3,5 милијарди динара у хрватским пословним банкама и 600 милиона динара у хартијама од вредности.

Када се овим подацима придодају и улагања у путну и другу инфраструктуру путем самодоприноса, изузимање Срба из прихода од приватизације, као и неисплаћене пензије за 50.000 српских пензионера, са сигурношћу је процењено да вредност имовине износи 30 милијарди евра.

Према проценама из разних извора, углавном избегличких удружења, у Хрватској је уништено или девастирано око 40.000 српских кућа.

Након завршетка ратних операција у Хрватској су уништена 182 задружна дома, 56 амбуланти, 78 цркава, 29 музеја, 181 гробље, 325 трговина, 113 водовода, 167 споменика, 311 угоститељских објеката, 410 занатских радњи, 118 складишта, готово сва ниско-напонска мрежа...