Vraćeno malo, a mnogo ostalo

Hrvatska je jedina od svih bivših republika SFRJ donela zakon kojim su Srbima oduzeta stanarska prava i tako im onemogućila povratak u oko 40.000 stanovaAsocijacija izbegličkih i drugih udruženja Srba iz Hrvatske očekuje od visokog predstavnika Srbije u Stalnom mešovitom komitetu za pitanja sukcesije prof. dr Olivera Antića da odlučnije zahteva od Hrvatske da ispoštuje Sporazum o sukcesiji i Rezoluciju Saveta bezbednosti 1.120 iz 1997. godine, kojom je svim izbeglim licima potvrđeno pravo na povratak.

Poslednji sastanak ovog komiteta, koji je trebalo da bude održan 16. i 17. septembra ove godine u Sarajevu, odložen je, nažalost, zbog nedolaska predstavnika Slovenije, tako da se ova agonija nastavlja u nedogled.

Vrednost evidentirane privatne imovine prema nezvaničnim podacima, procenjuje se na oko 30 milijardi evra. Zvaničnih podataka nema, jer do sada nije urađena procena na osnovu evidencije koja je izvršena još 1996. godine.

Nakon raspada Državne zajednice Srbije i Crne Gore, formulari na kojima se nalazila upisana imovina završili su u Ministarstvu finansija Srbije, a da ih niko nije obradio i načinio validnu procenu vrednosti imovine izbeglih. U toj evidenciji nalazi se oko 76.000 zahteva privatnih lica i firmi, ali dokumentacija dalje nije ažurirana pa se ne može dobiti zvanična informacija koliko je imovine vraćeno.

Hrvatska još uvek vešto izbegava da izvrši nadoknadu štete za uništenu pokretnu i nepokretnu imovinu Srba tako što izigrava zakone. Sudovi u Hrvatskoj kao uzročnika štete ne žele da prikažu da je to bila aktivnost vojske i policije te sugerišu oštećenima da preinače tužbe i navedu da su im kuće srušene u aktu terorizma i nasilja. Posle toga hrvatski sudovi donose odbijajuće presude, jer se za tako nastalu štetu primenjuje Zakon o odgovornosti za štetu nastalu zbog terorističkih akata i javnih demonstracija iz jula 2003. koji propisuje da se materijalna šteta nastala zbog terorizma nadoknađuje u obliku obnove, pa se zbog neosnovanosti, tužbeni zahtevi odbijaju..

Hrvatska je donela više diskriminirajućih zakona, legalizujući pljačku imovine hrvatskih državljana srpske nacionalnosti. Za sada su izneverena i naša očekivanja da će se stanje promeniti nakon ulaska Hrvatske u članstvo EU, jer smo očekivali da tamo postoje standardi koji garantuju sigurnost privatne imovine i osnovnih ljudskih prava.

Ove godine navršava se deset godina kako je u Hrvatskoj donesen Program stambenog zbrinjavanja i za to vreme bilo je otvoreno šest rokova za podnošenje zahteva. Ukupno se prijavilo oko 6.000 zainteresovanih, a od toga je u poslednjem roku podneto jedva oko 200. Od samog početka ukazivali smo da taj program ne može biti supstitucija za oduzeta stanarska prava, nego je njegov zadatak bio da zaustavi povratak i zacementira politiku etničkog čišćenja. Osim toga, program stambenog zbrinjavanja ima socijalni karakter, a ne pravni i kao takav nije prihvatljiv. Hrvatska je jedina od svih bivših republika SFRJ donela zakon kojim su Srbima oduzeta stanarska prava i tako im onemogućila povratak u oko 40.000 stanova. Iako je Hrvatska u ugovorima kasnije preuzela obavezu da će poštovati imovinska i druga prava svojih državljana srpske nacionalnosti, to je izigrala, pre svega Bečki sporazum o sukcesiji iz 2001. godine koji je ratifikovao hrvatski Sabor 2004. godine, gde u Aneksu G stoji da svim građanima moraju biti vraćena njihova prava koja su imali na dan 31. decembra 1990. godine i da su ugovori koji su sklopljeni pod pritiscima ništavni. Hrvatska nije uvažila ni rezoluciju Saveta Evrope iz januara 2010. godine koja je potvrdila da su stambena prava imovinska i samim tim ne mogu se oduzimati, jer su nepovrediva i stečena.

Radi uspostavljanja dobrosusedskih odnosa problemi se i dalje guraju pod tepih. Od predsednika Hrvatske Ive Josipovića očekujemo da prilikom posete Beogradu konačno primi našu delegaciju koja bi ga iz prve ruke upoznala sa ovim problemima. Ukoliko se ovi problemi ne budu rešavali, neće doći do normalizacije odnosa, jer će ostati posejano seme zla koje iznova može proklijati, a izbegli i prognani Srbi su poslednji koji bi to želeli.

*Predsednik Asocijacije izbegličkih i drugih udruženja Srba iz Hrvatske

Prof. Milojko Budimir 

-----------------------------------------------------------

Popis pokretne i nepokretne imovine

Nezvaničnu procenu o 30 milijardi evra vrednoj imovini Srba iz Hrvatske dao je bivši premijer nekadašnje Republike Srpske Krajine Borislav Mikelić, a ona je izračunata na osnovu podataka Komiteta za raseljena lica izbegličkih udruženja koja je vršila popis 1995. godine, kao i iz evidencije Saveznog ministarstva pravde.

Srbi u Hrvatskoj do rata su imali oko 600.000 hektara zemljišta, oko 18 miliona kvadratnih metara građevinskog prostora, od čega 14 miliona stambenog i četiri miliona kvadratnih metara poslovnog prostora.

Kada je reč o pokretnoj imovini, Srbi su ostali bez oko 400.000 poljoprivrednih mašina, 64.000 motornih vozila, oko 440.000 opremljenih spavaćih i dnevnih soba, kuhinja i trpezarija, kao i 760.000 raznih kućnih aparata i tehničkih uređaja.

Srbi su ostali i bez 980.000 grla krupne stoke, oko 18 miliona čokota vinove loze, osam miliona stabala voćki, 120.000 košnica i bez umetničkih predmeta i zlata, a imali su i oko 24.000 bunara i cisterni površine od oko 960.000 kvadratnih metara.

Prilikom evidentiranja imovine Srba, ukupno je prijavljeno 180 miliona tadašnjih nemačkih maraka i 3,5 milijardi dinara u hrvatskim poslovnim bankama i 600 miliona dinara u hartijama od vrednosti.

Kada se ovim podacima pridodaju i ulaganja u putnu i drugu infrastrukturu putem samodoprinosa, izuzimanje Srba iz prihoda od privatizacije, kao i neisplaćene penzije za 50.000 srpskih penzionera, sa sigurnošću je procenjeno da vrednost imovine iznosi 30 milijardi evra.

Prema procenama iz raznih izvora, uglavnom izbegličkih udruženja, u Hrvatskoj je uništeno ili devastirano oko 40.000 srpskih kuća.

Nakon završetka ratnih operacija u Hrvatskoj su uništena 182 zadružna doma, 56 ambulanti, 78 crkava, 29 muzeja, 181 groblje, 325 trgovina, 113 vodovoda, 167 spomenika, 311 ugostiteljskih objekata, 410 zanatskih radnji, 118 skladišta, gotovo sva nisko-naponska mreža...