Штрахе: Сумњива одлука Приштине

Беч – „Српским званичницима мора бити омогућено да посете српско становништво на Косову и да учествују на манифестацијама са својим народом. Разлози забране њиховог доласка су више него сумњиве природе и морају бити критиковани”, рекао је Хајнц Кристијан Штрахе у изјави Танјугу. Он је, при том, оценио да је једино решење – широка аутономија за српску заједницу.

„За српску мањину на Косову неопходно је да у најмању руку стекне аутономију, како би се ефикасно очувала њена права... То до сада није био случај, а управо је важно да се са међународног нивоа омогући постизање праведног, а не једностраног решења.”

Штрахе се осврнуо на иницијативе Немачке и Велике Британије, по којима би се напредак у преговорачком процесу Србије и ЕУ условио решењем косовског питања, односно признавањем његове независности од стране Београда, у крајњем домету. „Београд би требало да инсистира на аутономији Срба на Косову, јер то је основни предуслов за даље преговоре... Ако би косовски Срби добили аутономију, био би то за обе стране праведан пут”, објаснио је Штрахе.

На питање да ли очекује да ће приступни преговори ЕУ са Србијом отпочети најкасније у јануару, Штрахе је указао да је „тако барем обећано” и да би то обећање (од стране ЕУ) требало испоштовати.

* * *

Нешто раније, Штрахе је у Бечу објаснио како би аутономија Срба на Косову требало да изгледа. „Мишљења сам да би овде требало искористити пример Јужног Тирола”, рекао је лидера ФПОе, једине партије која је на прошлонедељним парламентарним изборима значајно увећала број гласова и мандата – ојачала трећу позицију на политичкој сцени Аустрије.

Јужни Тирол је најсевернија покрајина Италије, у Доломитима, на граници према Аустрији. По свршетку Првог светског рата, насилно је отргнута од матичне земље и припојена Италији, у складу са нагодбом Рима и тадашњих сила Антанте. Припајање ове аустријске покрајине Италији био је један од услова Рима да уђе у рат на страни савезника. Тек после маратонских преговора који су трајали пуних осам деценија, Аустријанцима је пошло за руком да издејствују за своје сународнике у Италији далекосежну аутономију...  

За Штрахеа, национално опредељеног десничара који не може да се помири са чињеницом да је део покрајине Тирол под италијанском управом, постављање званичног Беча према питању признавања независности Косова је истовремено и „шамар у лице” аустријског становништва у Јужном Тиролу. „Ако размислимо и схватимо, а схватили смо одавно, мислим, да је Косово српска историјска земља, вештачки албанизована – масовним досељавањем из суседне Албаније – не бисмо смели да  признамо право досељеника да потисну староседеоце. Ако то, ипак, чинимо, онда признајемо и право Рима да насељава Италијане са југа земље, са Сицилије и Сардиније, у Јужни Тирол...”, истакао је Штрахе у разговорима које је у више наврата водио са аутором ових редова.

Према његовим речима, преурањеним признавањем косовске независности Беч није само изневерио интересе Аустријанаца у Јужном Тиролу, већ се огрешио и о уставом прописану, вечиту неутралност земље.

„Ми смо неутрална земља и то је записано у Уставу. Аустрија на међународном плану не би требало да буде једна од страна, него неутрални посредник. То ме је одувек нервирало по питању Косова. Раније владе социјалдемократа и народњака нису се понеле неутрално... Сврстале су се на једну (косовску) страну и признале независност Приштине, уместо да поштују Резолуцију 1244”, рекао је Штрахе.

Иступи Штрахеа по питању Косова и Јужног Тирола, ма колико енергични били, оцењени су у Бечу као – „галама опозиционог лидера”. Да све није баш тако, показује најновији развој унутрашњеполитичких догађаја. У тренутку када почињу надмудривања око формирања нове владајуће коалиције – по свој прилици ће бити обновљена велика коалиција нардоњака и социјалдемократа – социјалдемократски канцелар и мандатар нове владе Вернер Фајман окончао је такозвану изолацију слободарских десничара, која је трајала дуже од три деценије. Опуномоћио је преговараче грађанске левице да ступе у преговоре са слободарима. Наводно, за сада је само реч о усклађивању ставова по питању закона који могу да се донесу само двотрећинском већином. На дужу стазу гледано, међутим, ФПОе добија на политичком значају и сасвим је извесно да ће имати утицаја и на будућу спољну политику владе.

Штрахе је, тим поводом, указао: „Сада смо на истом нивоу са СПОе и Народном странком (ОВПе), при чему те некадашње велике партије више не доминирају... Сада постоје три странке сличне снаге, с тим што наша странка (слободари) има највише бирача међу запосленима, у до недавно неприкосновеном домену грађанске левице.”