Либија гневна због Либија

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Два препада на оперативце Ал Каиде у размаку од само неколико сати прошлог викенда половично су успела, али и на дневни ред вратила питање може ли Америка да крши суверенитет других земаља да би се решила или докопала својих непријатеља.

Иако је после суботњег заробљавања Абу Анаса ал Либија, који је на америчким потерницама још од 2000, саопштено како су либијске власти о томе биле унапред обавештене, па чак и сарађивале, из Триполија је стигао гневан протест у којем се ова акција описује као „киднаповање” либијског држављанина, уз очигледно кршење либијског суверенитета.

Тај протест се овде званично игнорише, уз дискретне наговештаје да је либијско јавно негодовање део „дила”, мада случај постаје унутрашња контроверза у Триполију, у околностима када нове, нејаке власти, не успевају да обуздају многобројне племенске милиције које су створене после „револуције” у којој је, уз помоћ бомбардера НАТО, свргнут четвородеценијски неприкосновени вођа, пуковник Муамер ел Гадафи.

САД су безбедност своје амбасаде у либијској престоници знатно појачале после инцидента у Бенгазију у септембру прошле године, где су у терористичком нападу убијени амбасадор Кристофер Стивенс и још тројица дипломата, а међу маринцима су очигледно били и командоси који су извели „киднаповање”.

Сада се износи да је ова акција дуго припремана и да се чекао само погодан тренутак. Пада у очи да је Либи у Триполију живео слободно, осећајући се ваљда сигурним у тамошњем безбедносном хаосу створеном због немоћи слабе владе да поврати монопол на силу.

Према тумачењу „Њујорк тајмса”, америчка акција је сигнал да је Вашингтон због тога изгубио стрпљење и одлучио да делује унилатерално у елиминисању претње коју представљају многобројне филијале Ал Каиде на истоку Африке, а пре свега у Либији, Судану и Сомалији.

Америчко право да изведе најновије препаде образложио је државни секретар Џон Кери, који је на азијском форуму о економској сарадњи у Индонезији изјавио да је Либи за САД био „легална и одговарајућа мета”.

Заробљеник се сада налази на једном броду америчке флоте у Средоземљу, која је због сиријске кризе и могућности да се тамо интервенише последњих месеци знатно појачана. Либи је, према америчким медијима, „обавештајни златни рудник” у чијем поседу су „декаде информација о Ал Каиди, од њених раних дана па све до данас”.

Саслушава се, као што је то био случај и са његовим „колегама”, без присуства браниоца, а када буде ислеђен, судиће му се пред федералним судом у Њујорку, где је против њега још 2000. подигнута оптужница по којој је осумњичен за заверу да се нападну америчке мисије у Саудијској Арабији, Јемену и Сомалији, као и за бомбардовање амбасада у Кенији и Танзанији, са 224 жртве, међу којима је било и 12 Американаца.

Саопштење о легалности акције издао је и Пентагон, тврдећи да је „Абу Анас ал Либи законито притворен према ратном праву, на безбедној локацији изван Либије”. „Кад год је то могуће”, каже се још у том саопштењу, „наш приоритет је заробљавање осумњичених терориста, како бисмо добили могућност да од њих извучемо драгоцене податке који могу да нам помогну у заштити америчког народа.”

Други неименовани функционери су у изјавама за медије нагласили да је циљ акција командоса у Либији и Сомалији (о овој другој, која није успела – „морнаричке фоке” су се повукле необављеног посла: вођа „Шабаба” није ухваћен – мало се иначе говори), циљ је био да се лидери Ал Каиде заробе. У противном, њихова ликвидација, пошто су им откривена боравишта, могла је да се изврши крстарећим ракетама, или бомбардовањем из „дронова”, као што је то рађено у Јемену, Авганистану и Пакистану.

Истиче се и да је, с обзиром на осетљивост акција – два готово истовремена препада у муслиманским земљама – наредбу за њих морао лично да изда врховни командант, председник Барак Обама.