Одбрана секуларне Француске

Специјално за „Политику“

Париз – Један фитнес клуб намењен искључиво женама, отворен недавно у париском предграђу, обновио је у медијима дебате о месту ислама у француском друштву.

Почело је тако што је Ерик Раул, градоначелник Ренсија, у предграђу Сен Сен Дени у коме живи велики број имиграната, изразио намеру да затвори клуб чија је власница муслиманка наводећи као разлог недовољне мере безбедности.

Нађа Енгендули, млада муслиманка са хиџабом, исламском покривком на глави, која води клуб, сматра да је проблем у вери.

„Први пут када ме је видео нисам носила хиџаб, а други пут сам се појавила са хиџабом. Тада ми је рекао да не жели да види жену са марамом на портирници клуба”, рекла је у она радију Франс ентер.

„Када се прича енглески, то је у реду, а чим се прича арапски то постаје проблем.”

Клуб намењен женама отворила је, на идеју мужа, бивша спортисткиња Линда Елабу. „Клуб је стопроцентно женски а не стопроцентно муслимански“, каже она уверена да су проблеми настали када је на једном локалном сајту објављена информација о клубу, уз напомену да ће ускоро у њему бити отворена и сала за клањање са молитвеним теписима окренутим ка Меки.

„То није тачно, рекли смо им да то склоне. Једини теписи које овде видите јесу теписи фитнес клуба.”

Ерик Раул није био задовољан објашњењем. „То је типично за фундаменталисте. Не желе да признају да можда греше.” Потом је затражио да евангелистичка црка и јеврејско обданиште у суседству пооштре обезбеђење.

Полемика је добила на озбиљности јер Раул није само градоначелник већ и бивши министар за интеграцију и борбу против социјалне маргинализације у време председника Жака Ширака.

Током нереда и сукоба са имигрантима по француским предграђима 2005, први је завео ванредно стање у граду на чијем је челу.

У жижи интересовања био је и као известилац скупштинске комисије о ношењу бурке (која потпуно прекрива лице), што је 2010. била једна од главних политичких тема у време председника Николе Саркозија.

Дебата је окончана забраном бурке на јавним местима, али је покренула питања о француском идентитету и о односу Француза према исламу, што је и данас актуелна тема.

„Јачање мањинских идентитета води томе да се национални идентитет доводи у питање“, изјавио је историчар и академик Пјер Нора у интервјуу за најновији број недељника „Поан”.

Он у књизи „Потраге за Француском” описује разарање историјског идентитета Француске у корист „различитих друштвених идентитета мањина које траже своја права и оних чија је историјска свест повређена, на штету колективног сећања најстарије државе-нације у Европи”, пише у коментару француског недељника.

Његов колега Жан Ноел Жанане сматра да су „нове технологије, убрзано кретање идеја и људи у модерним друштвима, њихова еволуција, донекле умањили идеју о француском идентитету”, али да он постоји.

„Зашто је толики број нас био несрећан када је Никола Саркози довео у директну везу идеју националног идентитета са имиграцијом, што је врло перфидно”, рекао је он.

Француска је 2004. забранила ношење верских обележја у школама у име принципа секуларне државе. За разлику од англосаксонских друштава, која бране принцип мултикултуралности, па самим тим и отворено изражавање верске припадности, француски систем се заснива на републиканском моделу асимилације.

Новинар Клод Асколовић, аутор књиге„Наши невољени: муслимани које Француска неће“, сматра да је разлог за тензије и незадовољство у друштву владајућа исламофобија.

„Француско друштво је постало мултикултурално, муслимани су саставни део француског друштва, али званична политика не одражава ову реалност“, изјавио је телевизији Франс 24.

Одговорио му је адвокат Ришар Малка, једна од најутицајнијих медијских личности: „Француска није ни муслиманска, ни католичка, ни јеврејска, већ секуларна. Ако кажете да је муслиманска, онда ће бити и католичка и јеврејска. Што је више секуларна, мање има расизма и већа је интеграција.”

„Када нам буде досадило да нас третирате као исламофобе, ви ћете победити”, поручио је додајући да се слаже са мишљењем филозофа Мишела Онфреа да је ислам мизогена религија, „као што су и све монотеистичке религије”.

Све више Француза се пита да ли је ислам у складу са вредностима републике, констатовао је новинар Франс ентера. Истраживање на које се позвао показује да 73 одсто Француза има негативну слику о овој религији, која је, са око пет милиона следбеника, друга најбројнија у Француској.