Хрватску не видим као конкурента

Најзначајније поруке које су пренели чланови словеначке делегације, која је са премијерком Аленком Братушек на челу недавно посетила Београд, биле су да ће Словенија лобирати да преговори Србије са Европском унијом почну у децембру и да Словенија може да буде одскочна даска за српска предузећа у ЕУ.

Слична уверавања, да ће помоћи европски пут Србије, чула су се и раније од словеначких представника, поготову оних у европским институцијама, где је Словенија од земаља са простора бивше Југославије дуго била једина заступљена и као таква представљала је некакву врсту моста између Балкана и ЕУ. Међутим, чланством Хрватске у ЕУ, од јула ове године, као да се ти конци мрсе, јер се, по свему судећи, и та држава здушно труди да буде „изасланик” ЕУ у региону. Да се појављује као некакав ривал Словенији могла би да укаже и чињеница да су се прошлог месеца у року од само четири дана и словеначки и хрватски званичници нашли у Приштини. А, ако је судити према ранијој најави хрватског председника Иве Јосиповића да ће посетити Београд у току овог месеца, посета Словенаца би се могла тумачити и као њихово настојање да задрже своју досадашњу „изасланичку” позицију. Братушекова, у интервјуу за наш лист, тврди да Хрватску никако не види као конкурента у подршци коју Словенци пружају Србији у Бриселу:

„Циљ активности Словеније у ЕУ на подручју политике ширења је јасан – да све државе западног Балкана у догледном времену постану пуноправне чланице ЕУ. Наш јасан став јесте да процес ширења неће бити завршен све док граница ЕУ на Балкану не буде више потребна и док све државе регије не буду могле да делују као потпуно равноправни партнери и још ефикасније сарађују унутар ЕУ. Будући да је Словенија држава која је већ девет година чланица ЕУ и која већ прилично добро разуме механизме деловања ЕУ и њене приоритете, потпуно нам је јасно да је политици ширења у овом тренутку вероватно више него икада до сада потребна снажна подршка што већег броја држава чланица. Даље ширење, наиме, није први приоритет ЕУ и не треба очекивати да ће се то у кратком року променити. Управо зато морају државе које су свесне великог значаја те политике за стабилност и развој регије, а тиме и саме ЕУ, да делују јединствено. Хрватску, дакле, никако не видим као конкурента у тој подршци, јер, као што је речено, ту конкуренције једноставно нема и не сме да буде. Само тако ће ЕУ и даље бити способна да доноси позитивне одлуке о даљим корацима држава западног Балкана на путу ка ЕУ.”

Стално се говори како Београд на путу ка ЕУ може да очекује помоћ Љубљане. У чему ће се конкретно огледати та подршка?

Помоћ и подршка у процесу ширења се одвијају на два нивоа. Први је политичка подршка активном наставку политике ширења на нивоу ЕУ – то подразумева подршку при доношењу конкретних одлука, када су за то испуњени услови. Други је конкретна стручна помоћ држави кандидату при прилагођавању стандардима ЕУ у процесу приступања. Ради се о помоћи коју већ пружају и коју ће и даље пружати наши експерти у оквиру пројеката билатералне техничке помоћи и различитих пројеката које финансира ЕУ. Словенија је активна на оба нивоа и Србија може и убудуће да очекује такав ангажман Словеније.

Косово је највећи камен спотицања Србији у преговорима са Европском унијом. Да ли и Словенија, као и неке друге утицајне државе ЕУ, сматра да питање нормализације односа Београда са Приштином треба да се провлачи кроз сва преговарачка поглавља?

Никако не бих рекла да је Косово камен спотицања, али се слажем да је успостављање и нормализација односа између Београда и Приштине једно од захтевнијих или чак најзахтевније питање за Србију. Добри суседски односи, конструктивна регионална сарадња и поштовање договора су, наиме, једни од важнијих политичких критеријума које ЕУ поставља свим државама кандидатима које желе да постану део ЕУ. Нема сумње да је то за Србију, као и за остале државе у регији, важан залогај. При том бих нарочито желела да нагласим да је Србија у последњу годину дана баш на том подручју показала велику конструктивност и напредак. Словенија у Бриселу стално наглашава да треба на адекватан начин признати конструктивност Србије у том процесу и да ЕУ при испуњавању услова мора да одговори зеленим светлом за напредак. Чињеница је да ће ЕУ до почетка преговора и касније током процеса преговора са Србијом пажљиво и детаљно пратити имплементацију договора. Током тог процеса ће бити потребно да и Србија и Косово донесу још доста захтевних одлука. Лично сматрам да постављање нових и додатних услова не би смело да постане пракса ЕУ.

Колико добре билатералне односе Србије и Словеније оптерећује чињеница да Љубљана развија и блиску сарадњу са Приштином, нарочито откако су Словенија и Косово у јуну потписале споразум у области одбране?

Као што знате, Словенија је признала Косово 2008. године. У ових пет година, откад смо успоставили дипломатске односе, у контексту развоја билатералне сарадње на различитим подручјима, покушавамо да раширимо и успоставимо и одговарајући правни основ. Тако смо у јуну ове године потписали споразум који наводите, а чија је сврха даље јачање билатералне сарадње. Словенија, то јест Министарство одбране је потписало такве кровне споразуме о сарадњи са свим државама на подручју западног Балкана.

Ваше конкретно питање да ли наша сарадња са Косовом оптерећује добре односе са Србијом – би можда било боље упутити саговорницима из Србије. Словенија са тим свакако нема проблема – више сарадње са Косовом за нас, наиме, никако не значи мање сарадње са Србијом.

М. П.