Плус за Београд

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 17. јуна – Чланице Савета безбедности УН ће, на сутрашњој седници у Њујорку,  чути новости којих нема у достављеном им извештају, написаном пре месец дана, о раду Међународног суда за ратне злочине у бившој Југославији. Водеће личности Хашког трибунала – председник  Фаусто Покар и главна тужитељка Карла дел Понте – у својим усменим излагањима обавестиће их, како је наговештено, да су власти Србије у последње време осетно побољшале сарадњу с том институцијом.

Позитивне оцене ће бити засноване на новим чињеницама: да је Београд кључно допринео хапшењу двојице генерала – хашких оптуженика, данас Властимира Ђорђевића а недавно и Здравка Толимира. Вероватно ће, при том, бити истакнута и околност да је у тим случајевима Србија исказала и кооперативност са органима Црне Горе и Републике Српске.

Број хашких бегунаца који су још на слободи сведен је тако на четири, за два мање него што је наведено у редовном шестомесечном извештају, сачињеном још 16. маја. Извесно је, уједно, да ће Покар и Дел Понтеова позвати Савет да "додатно ободри" Београд да сарадњу комплетира тако да се у Хагу нађу и преостали оптуженици: тројица бивших лидера Републике Српске – председник Радован Караџић, војни командант генерал Ратко Младић, командант полиције Стојан Жупљанин, као и један од некадашњих челника самопроглашене Републике Српске Крајине, у делу Хрватске, Горан Хаџић.

За сутра најављени плусеви Београду знатно ће променити приказ његових активности, садржан у поменутим рапортима датим пре хапшења Толимира и Ђорђевића. У њима је, наиме, превладавала критика за недовољну сарадњу.

Дел Понтеова је, при том, записала да "од октобра 2006. када је почела изборна кампања у Србији, у њој није било знакова било какве значајне активности за откривање и хватање оптужених хашких бегунаца". У документу је и оценила да "успех завршне стратегије (трибунала) у многоме зависи од отклањања препрека у Србији за сарадњу" с Хагом, као и да се "према релевантним информацијама Караџић и Младић налазе у Србији". Убележила је, такође, слутњу да се Ђорђевић налази у Русији, али је управо јављено да је он ухапшен у Црној Гори.

И она и Покар, који је посебно нагласио важност оспособљавања домаћих судова за суђења осталим одговорнима за ратне злочине, у рапортима су истакли да би у Хашком трибуналу требало да одговарају сви које је тај орган оптужио. Карла дел Понте се заложила да се рад трибунала продужи и после 2010. године, ако за то буде било потребе.

У извештају хашке тужитељке је напоменуто и да постоје "озбиљни проблеми са заштитом сведока у процесу који се води против Рамуша Харадинаја", бившег привременог премијера Косова и једног од вођа некадашњих тамошњих оружаних албанских формација. Предочила је и да ће инсистирати да међународна заједница посвети том проблему дужну пажњу и после успостављања новог аранжмана за Косово".

До сутрашњег разматрања хашких извештаја долази у време појачаних активности чланица Савета безбедности УН да се пронађу пут и метод за одређивање будућег статуса Косова и Метохије. Око тог питања су нарасле познате разлике између Вашингтона и Москве, а незванично се наговештава да су Американци и Европљани припремили нови нацрт за нову резолуцију којим се предлаже, уз важење постојеће Резолуције 1244, наставак преговора Београда и Приштине у наредна четири месеца…