„Аутосаобраћај” иде путем „Нискоградње”

Крагујевац – Пропусни филтер – тим речима је бивши директор „Нискоградње“ Живадин Јеремић, у разговору за „Политику“, описао шта се дешавало са фирмом од средине 2005, када је то некада успешно комунално предузеће почело да посрће под „теретом камена“ једне приватне компаније, с којом је локална самоуправа у то време склопила уносан посао о насипању градских улица и сеоских путева.

„Нискоградња“ данас постоји само на папиру, а повод за разговор са Јеремићем били су вишедневни протести радника који су, крајем прошле и почетком ове године, од надлежних у граду, али и од полиције узалуд захтевали одговор на питање ко је и за чији рачун уништио предузеће.

Наводећи да се радило о уговорима вредним више од милион евра, Јеремић је у изјави за наш лист објаснио где је завршавао новац и каква је, заправо, била улога „Нискоградње“ у тим пословима: „Новац се на рачуну ’Нискоградње’ задржавао тек толико да све буде формално чисто. Од тог тренутка (средином 2005 – примедба аутора) ’Нискоградња’ је само пропусни филтер за одливање буџетских пара на рачуне приватних фирми“.

Због сумњивих фактура, на којима су се, по свему судећи, нашле много веће количине камена од оних које су стварно уграђене, Јеремић је по одласку из „Нискоградње“ завршио на суду, где и данас покушава да докаже да је исплате вршио по налогу „с врха“.

Иако је афера временом пала у заборав, остао је интересантан интервју који је градоначелник Верољуб Стевановић дао недељнику „Глас“, који одавно не излази.

На питање новинара да прокоментарише чаршијске приче о намештању послова Милији Милосављевићу, тада власнику фирме која је испоручивала камен, Стевановић је рекао да су понуде дотичног најповољније, а то је описао на следећи начин: „Милија дође и каже да је од свих 20 одсто јефтинији, да сваки његов камион има 20 одсто више кубика, и да ће цео Белошевац радити џабе. Кад све то сведете, то је 40 одсто јефтиније“.

Иначе, покојни Милосављевић некад је словио за једног од главних финансијера Стевановићеве странке Заједно за Крагујевац, која је власт у граду преузела октобра 2004, само неколико месеци пре него што је уговорен посао о насипању саобраћајница.

„Нискоградња“ је систематски урушавана годинама, гомилањем дугова и запошљавањем непотребних радника из партијских редова, па су послове овог предузећа, као и већину запослених, преузеле друге фирме. Са сајта града избрисани су и сви подаци о „Нискоградњи“. Нажалост, сличну судбину ускоро би могло да доживи још једно, условно речено, градско предузеће.

Реч је о „Аутосаобраћају“, акционарском друштву у реструктурирању, у којем град, после конверзије својих потраживања, има 24 одсто капитала и заједно са државом већински је власник фирме. То, међутим, није утицало на недавну одлуку локалне самоуправе да са „Аутосаобраћајем“ раскине уговор о одржавању приградског превоза.

По моделу „Нискоградње“, посао је поверен другим фирмама, које су, што само појачава утисак да је реч о готово истоветном плану, такође, преузеле један број радника урушеног предузећа.

Оваква одлука била је само кап која је прелила чашу, будући да је некада један од највећих превозника у Србији већ био пред понором, оптерећен огромним дуговима и вишком радника, због чега су све озбиљне компаније „замрзле“ преговоре о стратешком партнерству. У таквим околностима, са старим, махом неисправним аутобусима, „Аутосаобраћај“ заиста није могао да организује превоз на приградским линијама.

Симптоматично је и то да су у оба случаја челници града за лоше стање у фирмама оптуживали пословодства, иако су учествовали у одабиру руководећег кадра. Кад је реч о „Нискоградњи“, Скупштина града, као оснивач предузећа, именује директора, а на избор првог човека „Аутосаобраћаја“, врх крагујевачке власти утицао је на посредан начин, препоручујући тој фирми „људе од поверења“.  

Од чудне приватизације, средином прошле деценије, када су радници и пензионери „Аутосаобраћаја“ изненада почели да поклањају акције директору фирме, па све до не тако давних хапшења неколицине руководилаца због сумње да су злоупотребили положај и починили финансијске малверзације, имовина овог предузећа се полако, али сигурно осипала.

Највећу штету „Аутосаобраћај“ је претрпео губитком централне гараже која је, као грађевинска локација, продата трговинском ланцу „Супернова“. Било је то пре пет година, али се ова компанија још није појавила у Крагујевцу. Синдикални лидери се питају где је завршио већи део новца од те трансакције, пошто тврде да је на рачун предузећа, по систему „пропусног филтера“, легла тек трећина од 3,3 милиона евра, колико је „Супернова“ платила земљиште.

Да ли неко намерно жели да уништи „Аутосаобраћај“, како би се кроз стечај, по ниским ценама, домогао преостале, не тако мале имовине предузећа, упитала се недавно у разговору за „Политику“ председница Слободног синдиката Сузана Марковић, наводећи да су се одлуке о директорима, који су се последњих година смењивали као на траци, увек доносиле изван фирме.

Одговор на ово питање могу да дају само суд и полиција, где је, како нам је речено, пристигло више пријава против оних који су годинама систематски радили на урушавању „Аутосаобраћаја“.