Представа о злостављаним женама

Овде се осећам сигурније. То је оно што кажу – мораш да дотакнеш дно да би кренуло набоље. И ја сам ваљда сад то дно дотакла, и сад не може дубље. Није ми овде лошије него што ми је код куће било. Боље је. Нема батина. Нема дављења. Нема ножа под јастуком. Мирно спавам. Сачекаћу да ово прође, ова казна. Да узмем дете из социјалне установе. У затвору се родило то моје дете, па су га после одвели у установу. Чувају га тамо. Чекам да ово прође, па да видимо шта ћемо. И чекам јутро. Да ми сване... То су потресне речи које су одјекивале јуче са Нове сцене Београдског драмског позоришта. Изговара их Неранџа (тумачи је глумица Слађана Влајовић), једна од седам јунакиња представе „Трпеле“ по тексту Милене Деполо и Бобана Скерлића који је потписао и режију и сценографију, а чијој проби смо присуствовали. Премијера дела „Трпеле“ ће бити изведена у недељу увече, 13. октобра у 20.30 у поменутом сценском простору. Костимограф је Тања Радишић, композитор Ања Ђорђевић, а сценски покрет урадила је Марија Миленковић.

Текст представе „Трпеле“ је инспирисан аутентичним изјавама жена које су се одупрле породичном насиљу. Прича прати исповести седам жена које су осуђене на затворску казну због убиства, и оне, објашњава редитељ Скерлић, реконструишу своје биографије и судбине. Транскрипте изјава ауторски тим добио је љубазношћу Хелсиншког одбора за људска права. – Од 20 исповести злостављаних жена, издвојили смо седам аутентичних прича јунакиња које су плод наше маште, јер ни комад ни представа нису покушај да се документарни материјал што веродостојније пренесе, већ су, и поред исповедне форме, наш позоришни покушај да проговоримо о овој важној теми. Да кажемо да ствари нису црно-беле. Да су, поред насилника, криве и институције које неадекватно реагују, али понекад чак и жртве, због тога што на то пристају. Свакако, веродостојност и сазнање да су се такве приче заиста догодиле чине причу још потреснијом, и надам се да ће повећати потребу људи да одреагују на овакве догађаје. Јер, поред насилника, институција и жртава, криви су и посматрачи – каже Милена Деполо, и објашњава зашто је своје јунакиње назвала именима воћа: Неранџа, Јагода, Грозда, Малина, Купина, Вишња и Дуња.

– Воће је нешто што је свеже, сочно и здраво, а наше јунакиње су управо супротно од тога, у њима готово да нема живота.

Милена Павловић Чучиловић тумачи студенткињу Купину, која је била у вези са својим 36 година старијим професором. Страсна љубав пуна интелектуалног набоја, после извесног времена прераста у нешто другачији однос...– Моја Малина је можда једина јунакиња која има грижу савести што је урадила то што је урадила. Није успела себи да опрости тренутак слабости због којег је у затвору – каже Наташа Марковић, која са посебним емоцијама прича о својој Малини. Ту је и Јагода, тумачи је Јадранка Селец, једина затвореница која није починила убиство. Учествовала је у том чину са жељом да неко покуша да јој помогне да се њен муж уразуми. Њен главни мотив за све је што је радила јесте дете, које је чекала 20 година, јер није могла да затрудни.

Дуња је „градска риба“, каже Ивана Николић представљајући своју јунакињу која упада у проблеме због афере за једну ноћ. Не зна ко је момак са којим се упустила у авантуру после које настају њени проблеми.– Неранџа је једноставна жена са села, са јаким унутрашњим моралним компасом који је усвојила у најранијем детињству. Нема своје ја, размишља како јој говоре мама, тата, па онда муж и уопште околина. Послушна је, покорна – речи су којима Слађана Влајовић описује своју Неранџу.

Даница Ристовски тумачи чистачицу Грозду. – Грозда је Ромкиња, јер смо желели да дотакнемо и тај миље. Она је вредна, одана, патријархална, осетљива и рекло би се обична, у чеховљевском смислу, што значи да је особа која трпи, тако да и она трпи оптерећење живота.

Сестра Вишња је из ивањичког округа, а игра је Милица Зарић. У затвору је шест, а осуђена је на 16 година због убиства са предумишљајем. У питању је аутентична прича жене која је живела у идиличном браку, а онда је њен супруг изгубио посао. Тада су кренула неслагања и насиље.

----------------------------------------------------------

Поражавајућа статистика

Свака трећа жена у Србији је жртва физичког насиља у породици. Свака друга жена у Србији је жртва психичког насиља, а свака четврта је бар једном у животу била изложена физичком насиљу у породици. Сваког трећег дана у црним хроникама дневних новина у Србији извештава се о делу које је последица насиља у породици. Полицији се у Србији пријављује само 16 одсто случајева насиља у породици. У 25 одсто испитаних случајева насиље се понављало више од пет пута. У 18 одсто случајева, осим жене, злостављани су и други чланови породице. У 37,2 одсто случајева насилник је под дејством алкохола. Од свих пријављених насилничких кривичних дела у Европи 25 одсто се односи на злостављање супруга или партнерки... То су поражавајући подаци преузети из истраживања Виктимолошког друштва Србије.