Банкрот САД био би глобални инфаркт

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Пораст песимизма провејава Светском економском прогнозом, документом у којем стручне службе Међународног монетарног фонда износе своје виђење планетарних економских токова за идућу годину уочи јесењег окупљања у Вашингтону гувернера централних банака и министара финансија под крововима Светске банке и ММФ-а, на коме се под рендген ставња стање у светској привреди и финансијама.

Светски раст ће бити скромнији него што је ММФ најавио у претходном предвиђању, пре свега због погоршања прилика у „помаљајућим економијама”, али и због компликација у Америци – политичкој свађи две њене партије око буџета и лимита за задуживање, што прети да још недовршени посао опоравка од претходне кризе избаци из колосека.

Ово је шеста узастопна ревизија светских економских перспектива – надоле. Овога пута ранија прогноза раста умањена је за 0,3 одсто, са 3,2 на 2,9 за ову годину, а за 0,2 за следећу, у којој би експанзија ипак била већа, 3,6 одсто.

„Светска економија је ушла у још једну транзицију”, констатује се у уводу нове прогнозе. Главна одлика те транзиције јесте да је, док су развијене економије „постепено ојачале”, раст у оним развијајућим успорен. Укупан учинак ова два тренда је пораст напетости – и глобално успоравање.

У центру пажње при том остаје највећа економија, америчка, и њена фискална консолидација, уравнотежавање већ дуго дефицитарног буџета на не баш најпожељнији начин: секвестрацијом, блокирањем појединих буџетских ставки.

Оно што је, међутим, кључно јесте то да ће америчке Федералне резерве, централна банка САД, највероватније напустити политику јефтиног (практично са нултим каматама) новца, то јест веома лабаву монетарну политику коришћену за стимулисање раста после избијања кризе из 2008.

Што се тиче осталих великих играча, Јапан је добио подстрек кроз „абекономију”, економски програм свог новог премијера Шинза Абеа, а сада је пред изазовом да јој одреди прави темпо: тамошња фискална консолидација не би смела да буде ни преспора, нити сувише брза.

Знаке опоравка показују, констатује ММФ, и кључне привреде Европе (прогноза је да ће еврозона догодине постићи раст од 1 одсто), не толико због промене политика, колико због промене расположења, мада се „искушења” на јужној европској периферији настављају.

Европски напредак ка повећању конкурентности и повећању извоза још, међутим, није довољан да компензује слабу унутрашњу тражњу, а и у центру и на периферији постоје сумње у солидност банковних биланса.

За ММФ, главна глобална дилема јесте да ли је успоравање развијајућих економија као што су кинеска и индијска, али и руска, јужноафричка и бразилска, цикличне или трајне природе, од чега зависи да ли свакој предстоји принуда прилагођавања споријем темпу раста.

За Кину, главну у овом друштву, „јача уверење” да ће на дужи рок успорити свој доскора фасцинантан економски напредак. Прогноза њеног раста смањена је иначе за пола поена, на 7,3 одсто.

То је утешније него у случају Индије, чији је раст у овој прогнози скресан за 1,8 одсто (сведен је на 3,8). Успорава и Бразил: његова експанзија догодине ће износити само 2,5 одсто.

Целокупна прогноза се међутим заснива на претпоставци да ће у Вашингтону релативно брзо бити решен политички заплет – за шта у овом моменту нема гаранција. САД су већ другу недељу у буџетској блокади, а у плафон за задуживање удариће се већ за седам дана.

„Неуспех да се промптно подигне плафон за задуживање могао би да озбиљно нашкоди глобалној економији”, констатује се у документу ММФ, чији економски функционери процењују да би банкрот САД био раван глобалном инфаркту.

Отуда учестала упозорења америчких партнера лидеру да се „уозбиљи”. После кинеске опомене, забринутост је званично показана и у Немачкој: на брифингу у тамошњем министарству финансија изнето је да „нико у Европи не може да предвиди како америчка криза бити решена”. Слична порука упућена је и из Токија, дипломатском изјавом једног заменика гувернера Банке Јапана да је „расплет фискалних консултација у Вашингтону кључан за глобалну економију и Јапан”.

Званично јесење заседање Светске банке и ММФ почиње сутра, а делегацију Србије предводиће гувернерка Јоргованка Табаковић и министар финансија Лазар Крстић.

Милан Мишић

-----------------------------------------------------------

Србија: углавном стагнација

Вашингтон – ММФ предвиђа да ће економија Србије у 2014. порасти за два одсто – исто колико је и прогноза за ову, с тим што ће идуће године бити нешто повећана инфлација (са 7,3 на 8,3 одсто), уз занемарљив пад незапослености (са 25 на 24,9 одсто).