О накнадама – накнадно

Колико укупно зарађују државни функционери, питање је које се наметнуло владином одлуком да се опорезују зараде у јавном сектору веће од 60.000 динара? Да ли министри живе само од министарске плате од стотинак хиљада динара, па им само тај износ треба опорезовати или и од разних накнада у надзорним одборима и у посланичким клупама приходују још толико што би такође требало „у збиру” опорезовати?

У Министарству финансија кажу да решење још не могу да обнародују, јер га траже у доброј пракси земаља Европске уније и окружења.

Захваљујући томе што државни функционери морају да пријаве имовину и примања Агенцији за борбу против корупције сада постоји увид с колико различитих места државни функционери примају новчане накнаде.

Иначе, министри су по функцији, што им закон и прописује, чланови надзорних одбора неких тела. На пример, Александар Антић, министар саобраћаја је председник Управног одбора Директората цивилног ваздухопловства, премијер Ивица Дачић и министар финансија Лазар Крстић чланови су тог тела. Интересантно је да у имовинским картама прве двојице пише да за ту функцију не примају накнаду, док код Крстића пише да месечно прима 43.000 динара. У Министарству финансија кажу да ће се Крстић одрећи свих накнада које му по функцији припадају, а то су према Агенцији за борбу против корупције председавање Управним одбором Агенције за осигурање депозита, за шта добија 49.000 динара, као и чланство у управном одбору Фонда за развој одакле стиже 43.000 динара.

Занимљиво је да су неки министри изабрали да не примају министарску плату, већ са радних места где такође раде. На пример, министарка здравља Славица Ђукић-Дејановић прима месечно 92.700 динара као неуропсихијатар у Клиничком центру Крагујевац, као и 76.326 динара као редовни професор и шеф катедре за психијатрију Универзитета у Крагујевцу. За научно-истраживачку делатност од Клиничког центра добија и 350.000 динара годишње.

Љубодраг Савић, професор Економског факултета у Београду, сматра да, уколико доследно схватамо штедњу у јавном сектору, онда морају да се опорезују укупни приходи државних функционера. Додатно, да се уведу још најмање две стопе за опорезивање изузетно високих зарада од 35 до 45 одсто.

– Идеја овог опорезивања је да се захвати од оних који имају највише, а додатни приходи функционера нису мали. Министарска плата од 110.000 динара јесте мала и треба да буде већа, али министар треба и добро да ради и да одговара за посао. У људском смислу тешко је поверовати да неко може да ради добро свој посао на чак три радна места. Подсећања ради, раније је било дозвољено да неко осим свог посла, други може да ради само с трећином радног времена – каже Савић.

Ј. Рабреновић