Скок температура неизбежан

До 2047. најхладније године биће топлије него што су данас најпакленије, тврде амерички истраживачи у новој студији која је управо објављена у часопису „Нејчер”.

Предавачи са Универзитета на Хавајима уверени су да ће се до тада жива у термометру задржати на највишим подеоцима икада и да је то неизбежан процес. Они, међутим, кажу да је дефинитивни скок температура могуће одложити за 20 до 25 година ако се у великој мери смањи садашња емисија гасова.

„Вратите се у прошлост да размислите о најтоплијем, најтрауматичнијем догађају. Врло брзо тај догађај постаће стандард”, објашњава главни научник у овом истраживању Камило Мора.

Климатски „дан де” за највећи део планете стиже 2047, када професор Мора очекује годишње температуре веће од просека забележеног од 1860. до 2005. Уверен је да је то преломна година за највећи део света ако човечанство садашњим темпом настави да загађује ваздух. Почетак значајно топлијих сезона баш те године могу очекивати становници Њујорка и Вашингтона, истиче се у студији, док ће Московљани врели талас осетити знатно касније – 2063, а други делови света раније: Мексико 2031, Џакарта 2029, Богота 2033, а Нова Гвинеја већ 2020. године.

Ако се убрзано умањи емисија издувних гасова, сценарио је бољи. Додатне две деценије значе више времена за развој зелених технологија и прилагођавање људи жарком сунцу.

За разлику од неких ранијих анализа које су наговестиле да ће климатским променама највише бити погођени Арктик и Антарктик, нова студија са Хаваја сугерише да је најугроженији – тропски појас. То је подручје са богатим биодиверзитетом, али биљке и животиње које тамо живе нису навикле на велике температурне разлике. И, још важније, у тропима живи велики број људи и то углавном у сиромашним друштвима која ће се тешко адаптирати на промене у околини.

„Сигуран сам да ће доћи до масовних биолошких и друштвених последица”, закључује Мора.

Његов сарадник у истраживању Рајан Лонгман, додаје да земље које ће прве бити погођене биће оне са најмање економских средстава да одговоре.

„Иронично, ово су земље које су најмање одговорне за климатске промене”, каже Лонгман.

Највећи загађивачи Земље јесу највеће економије, то јест развијене западне државе и њихови конкуренти у успону: Бразил, Русија, Индија и Кина. Иако научници инсистирају на томе да је неопходно већ сада учинити нешто поводом гасова са ефектом стаклене баште, лидери упорно одбијају да се обавежу на смањену емисију. Страх најважнијих светских играча јесте да ће овај корак ка заштити планете успорити привредни раст.

Прошлогодишња климатска конференција Уједињених нација у Дохи продужила је до 2020. важење Протокола из Кјота, споразума који је државе обавезивао на смањену емисију гасова. Ипак, протокол се односи само на индустријализоване земље, а САД му није приступила, између осталог, и због тога што није био обавезан за Индију и Кину. Зато су се представници око 200 земаља договорили тада у Катару да до 2015. донесу нови споразум који би се односио и на развијене и на неразвијене земље. Богате су обећале да ће финансијски помоћи сиромашнима да развију и примене чисту технологију, што се сматра једним од највећих достигнућа конференције. Лидери са Истока и Југа одавно говоре да због просперитета својих друштава не могу да прихвате исте обавезе и квоте (за емисију гасова) као земље које су већ развиле своје економије.

-------------------------------------------------------

Промене стижу, врло брзо

Један од аутора истраживања Еби Фрејзер, са Хаваја, поручио је да ову студију треба узети озбиљно.

„Надамо се ће ова анализа послати јасну поруку да је промена на путу и да ће се десити ускоро”, казао је Фрејзер.

Прилику да провери да ли је његова порука и заиста стигла на праве адресе имаће већ следећег месеца, када је у Варшави заказана овогодишња конференција УН о климатским променама. Пољска је као земља домаћин истакла да ће приоритет свакако бити договарање око новог споразума који би могао да се донесе 2015. и ступи на снагу после истека важења „Кјота”, 2020.