Skok temperatura neizbežan

Do 2047. najhladnije godine biće toplije nego što su danas najpaklenije, tvrde američki istraživači u novoj studiji koja je upravo objavljena u časopisu „Nejčer”.

Predavači sa Univerziteta na Havajima uvereni su da će se do tada živa u termometru zadržati na najvišim podeocima ikada i da je to neizbežan proces. Oni, međutim, kažu da je definitivni skok temperatura moguće odložiti za 20 do 25 godina ako se u velikoj meri smanji sadašnja emisija gasova.

„Vratite se u prošlost da razmislite o najtoplijem, najtraumatičnijem događaju. Vrlo brzo taj događaj postaće standard”, objašnjava glavni naučnik u ovom istraživanju Kamilo Mora.

Klimatski „dan de” za najveći deo planete stiže 2047, kada profesor Mora očekuje godišnje temperature veće od proseka zabeleženog od 1860. do 2005. Uveren je da je to prelomna godina za najveći deo sveta ako čovečanstvo sadašnjim tempom nastavi da zagađuje vazduh. Početak značajno toplijih sezona baš te godine mogu očekivati stanovnici Njujorka i Vašingtona, ističe se u studiji, dok će Moskovljani vreli talas osetiti znatno kasnije – 2063, a drugi delovi sveta ranije: Meksiko 2031, Džakarta 2029, Bogota 2033, a Nova Gvineja već 2020. godine.

Ako se ubrzano umanji emisija izduvnih gasova, scenario je bolji. Dodatne dve decenije znače više vremena za razvoj zelenih tehnologija i prilagođavanje ljudi žarkom suncu.

Za razliku od nekih ranijih analiza koje su nagovestile da će klimatskim promenama najviše biti pogođeni Arktik i Antarktik, nova studija sa Havaja sugeriše da je najugroženiji – tropski pojas. To je područje sa bogatim biodiverzitetom, ali biljke i životinje koje tamo žive nisu navikle na velike temperaturne razlike. I, još važnije, u tropima živi veliki broj ljudi i to uglavnom u siromašnim društvima koja će se teško adaptirati na promene u okolini.

„Siguran sam da će doći do masovnih bioloških i društvenih posledica”, zaključuje Mora.

Njegov saradnik u istraživanju Rajan Longman, dodaje da zemlje koje će prve biti pogođene biće one sa najmanje ekonomskih sredstava da odgovore.

„Ironično, ovo su zemlje koje su najmanje odgovorne za klimatske promene”, kaže Longman.

Najveći zagađivači Zemlje jesu najveće ekonomije, to jest razvijene zapadne države i njihovi konkurenti u usponu: Brazil, Rusija, Indija i Kina. Iako naučnici insistiraju na tome da je neophodno već sada učiniti nešto povodom gasova sa efektom staklene bašte, lideri uporno odbijaju da se obavežu na smanjenu emisiju. Strah najvažnijih svetskih igrača jeste da će ovaj korak ka zaštiti planete usporiti privredni rast.

Prošlogodišnja klimatska konferencija Ujedinjenih nacija u Dohi produžila je do 2020. važenje Protokola iz Kjota, sporazuma koji je države obavezivao na smanjenu emisiju gasova. Ipak, protokol se odnosi samo na industrijalizovane zemlje, a SAD mu nije pristupila, između ostalog, i zbog toga što nije bio obavezan za Indiju i Kinu. Zato su se predstavnici oko 200 zemalja dogovorili tada u Kataru da do 2015. donesu novi sporazum koji bi se odnosio i na razvijene i na nerazvijene zemlje. Bogate su obećale da će finansijski pomoći siromašnima da razviju i primene čistu tehnologiju, što se smatra jednim od najvećih dostignuća konferencije. Lideri sa Istoka i Juga odavno govore da zbog prosperiteta svojih društava ne mogu da prihvate iste obaveze i kvote (za emisiju gasova) kao zemlje koje su već razvile svoje ekonomije.

-------------------------------------------------------

Promene stižu, vrlo brzo

Jedan od autora istraživanja Ebi Frejzer, sa Havaja, poručio je da ovu studiju treba uzeti ozbiljno.

„Nadamo se će ova analiza poslati jasnu poruku da je promena na putu i da će se desiti uskoro”, kazao je Frejzer.

Priliku da proveri da li je njegova poruka i zaista stigla na prave adrese imaće već sledećeg meseca, kada je u Varšavi zakazana ovogodišnja konferencija UN o klimatskim promenama. Poljska je kao zemlja domaćin istakla da će prioritet svakako biti dogovaranje oko novog sporazuma koji bi mogao da se donese 2015. i stupi na snagu posle isteka važenja „Kjota”, 2020.