Петак, 19.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Могуће одлагање банкрота САД

Могуће одлагање банкрота САД
Демонстранти захтевају од конгресмена да прекину са финансијском блокадом владе: Вашингтон (Фото Бета)

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Састанак председника Барака Обаме и водећих републиканаца, у Белој кући у четвртак увече, донео је наду да би криза која већ скоро две недеље блокира Вашингтон и изазива глобалне стрепње, могла да буде ако не сасвим решена, онда бар одложена.

После једноипосатног разговора није постигнут компромис, али су у оптицај пуштени нови предлози да се спречи оно најгоре: да САД 17. октобра дођу у ситуацију да не могу да испуњавају своје финансијске обавезе, то јест да највећа сила света де факто прогласи банкрот.

Републиканци су наиме предложили да у Представничком дому, где имају већину, изгласају закон којим би се лимит за задуживање владе подигао тек толико да јој омогући испуњавање обавеза до 22. новембра, под условом да се у међувремену отворе преговори о смањивању владиних трошкова, то јест краткорочног и дугорочног смањења буџета.

Обама је међутим инсистирао да никакви преговори не долазе у обзир док му је „пиштољ прислоњен уз чело”, то јест док се одблокирањем буџета његовој влади не омогући нормално функционисање.

Сопствену иницијативу покренуо је и Сенат, где већину имају демократе, припремом закона који би за три месеца решио и финансирање владе и задуживање земље, што значи да би два конгресна дома морала на крају да своје предлоге усагласе.

Ови потези у сваком случају показују да је покренут механизам међупартијског договарања, који би неки конкретан резултат морао да донесе већ до краја викенда – с обзиром на то да је 17. октобар у идући четвртак.

Састанак у Белој кући, на који је дошло 12 републиканаца, обе стране су оцениле као веома добар, а његов резултат је несумњиви „детант” између два политичка табора која су досад била дубоко укопана на својим позицијама.

Сада се трага за решењем које свака страна може да прогласи неком својом победом. Обама да није попустио пред уценама (републиканци су као услов за усвајање буџета тражили одлагање примене здравствене реформе која је на снагу ступила 1. октобра), а његови противници да су „смањили владу”, што је њихова стара идеолошка мантра.

„Ми нисмо рекли ’да’, а он (Обама) није рекао ’не’”, сажео је исход састанка републиканац Пол Рајан, председавајући Буџетском комитету Представничког дома.

Функционери Беле куће међутим инсистирају да разговор са председником нису били преговори, што је финеса која треба да покаже да су републиканци страна која попушта, а не Обама.

Засад се чини да ће лакше бити постићи договор око лимита за задуживање него око одблокирања буџета, с обзиром на то да је прво по последицама много опасније, како за међународну позицију САД тако и за стабилност глобалне економије.

После појединачних упозорења главних америчких партнера, захтев да се избегне велики поремећај на светским финансијским тржиштима који би био изазван немогућношћу Вашингтона да исплаћује доносиоце обвезница свог дуга, дошао је и са неформалног састанка министара финансија Г-20, који су овде дошли на јесење заседање Међународног монетарног фонда и Светске банке.

На вечери која им је приређена, секретар Трежерија (надлежног за финансије и економију) Џек Лу и председник Федералних резерви (америчке централне банке) Бен Бернанке, колеге министре су уверавали да ће решење свакако бити пронађено до 17. октобра.

Попуштање републиканаца могло би да буде објашњено и растућом политичком штетом коју им доноси стратегија коју је изнудило њихово радикално крило. Најновија истраживања показују да 53 одсто Американаца за блокаду владе окривљује њих, док демократе и Обаму само 33 одсто. Рејтинг Републиканске партије доспео је на најниже гране од 1989, од како њену (не)популарност редовно сондира медијски двојац „Волстрит џорнала” и ТВ мреже Ен-Би-Си. Данас о овој партији двоструко више људи има негативно мишљење него позитивно.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.