Спори и брзи колосек Уставног суда

„Образложење одлуке Уставног суда Србије о неуставности продужавања притвора Мирославу Мишковићу биће објављено у ’Службеном гласнику’”, тако гласи одговор Уставног суда на питање „Политике” о разлозима због којих је овај суд оценио да је власнику „Делте” неуставно продужаван притвор.

Може се претпоставити да је реч о повреди члана 31. Устава Србије. По тој уставној одредби, притвор одређен одлуком првостепеног суда траје у истрази најдуже три месеца, а виши суд га може, у складу са законом, продужити на још три месеца. Ако до истека овог времена не буде подигнута оптужница, окривљени се пушта на слободу.

Осим тога, Устав Србије прописује да се притвореник пушта да се брани са слободе чим престану разлози због којих је притвор одређен.

У случају Мишковића, који је у притвору провео нешто дуже од седам месеци и који је пуштен да се брани са слободе уз јемство од 12 милиона евра, одлука Уставног суда била је релативно брза, али у неким другим случајевима није.

Некадашњи градоначелник Зрењанина Горан Кнежевић чекао је одлуку Уставног суда две и по године. Његова уставна жалба је одбијена. Ухапшен је 1. октобра 2008, а уставну жалбу поднео је почетком 2009. године. Одлука по уставној жалби донета је 2011. године.

– Поднео сам и жалбу због повреде претпоставке невиности, јер су Борис Тадић и Оливер Дулић изјавили да им је жао што су оптужбе против мене „тачне”, иако суђење тада није ни почело. Уставни суд је оценио да су одлуке о одређивању и продужењу мог притвора у складу са законом и уставом и да ми није повређена претпоставка невиности – рекао је јуче за „Политику” Горан Кнежевић, доскорашњи министар у влади.

Првостепеном пресудом ослобођен је кривице за злоупотребу положаја, а другостепену одлуку још чека. Уколико и коначна пресуда буде ослобађајућа, имао би право да тражи одштету због неоснованог притвора.

– Рекао сам већ да нећу тужити државу, јер је то моја држава и она није крива због тога што су појединци злоупотребили свој положај и моћ да би ме уклонили са политичке сцене – каже Кнежевић.

С обзиром на чињеницу да је Горан Кнежевић провео у притвору 13 месеци, било би занимљиво чути објашњење Уставног суда, јер су уставне одредбе о притвору биле исте и 2011. године. У члану 31. Устава Србије пише да трајање притвора суд своди на најкраће неопходно време, имајући у виду разлоге притвора. Ипак, у Уставном суду нико није расположен за разговор са новинарима о тој теми. Тако остаје нејасно и зашто неке уставне жалбе долазе на ред знатно брже од других, које чекају и по две, три године, а зна се да је овај суд затрпан хиљадама уставних жалби. Тренутно се у раду Уставног суда налази 14.728 уставних жалби, које су поднете због различитих повреда људских права зајамчених уставом.

Према подацима о раду Уставног суда, објављеним на интернет-сајту, током 2012. године усвојене су четири уставне жалбе које се односе на повреду права на ограничено трајање притвора, а током 2011. године донете су две такве одлуке. „Политика” је пре три месеца објавила да је као неоснована одбијена жалба коју су Марко и Мирослав Мишковић поднели преко своје пуномоћнице Недељке Шорак из београдске Адвокатске канцеларије „Јанковић, Поповић, Митић”.

Уставни суд још није донео одлуку по уставној жалби судије Благоја Јакшића, члана Високог савета судства, који је ухапшен у октобру 2011. године. У притвору је био пет и по месеци, а ове године донета је ослобађајућа пресуда у првом степену.

– Уставна жалба примљена је у Уставном суду 18. јуна 2012. године и до данас о њој није одлучено. Прошло је 16 месеци. Зато се питамо како је могуће да у случају Мишковића Уставни суд одлучи овако брзо – каже адвокат Зоран Перовић, бранилац судије Јакшића.

Због кршења људских права зајемчених уставом, судија Јакшић такође није тражио одштету. Наиме, у уставној жалби његових адвоката пише да се „тражи” накнада штете у износу од једног динара.