Све ће то реституција позлатити

Мираш Вукашиновић је добровољно ратовао за Србију у Првом светском рату, мада се са једнаким ентузијазмом борио и у балканским ратовима против Бугара и против Турака. Србију је Мираш, као млади потпоручник, препешачио три пута. Рањаван је на Дорћолу, код Калемегдана, а потом и на Церу. Повлачио се преко Албаније, све до Скадра.

Краљ Александар Први Карађорђевић био је захвалан борцима попут Мираша, па му је доделио пет хектара мочварне земље у Панчевачком риту, где се сада налази приградско београдско насеље Бесни Фок.

Могао је Мираш, попут много његових пријатеља сличне судбине, да добије и нешто бољу земљу него што су биле баруштине, тада далеко од Београда. Али, то да ратни хероји прођу као казанџија Благоје, јунак приповетке Лазе Лазаревића „Све ће то народ позлатити“, понавља се готово столеће касније. Док остали грађани којима је одузета имовина имају законски основ да им се она врати, наследници добровољаца су изузети из процеса реституције. Да ли ће Мирашев син јединац, Драгомир Драшко Вукашиновић (84), пензионер „Југолека“, остати без земље коју су његовом оцу одузели после Другог светског рата?

За пет месеци истиче рок да грађани поднесу захтев за враћање имовине и стари Вукашиновић може остати без пет хектара. Да ли ће, век касније, „реституција све то опет позлатити“?

– Као захвалност од отаџбине, министар пољопривреде лично је уручио мом оцу уверење за пет хектара на подручју данашњег Бесног Фока. То уверење је служило као тапија на земљиште. Пошто је то заправо било мочварно тле, тадашње министарство пољопривреде плаћало је ренту нашој породици за земљиште које мој отац није користио. Пошто сам зашао у године, не могу да доживим државне обвезнице и сматрам да би било праведно да добијем пет хектара од 5.000 хектара државног земљишта из београдског атара – сматра Драгомир Вукашиновић.

Он није усамљен у својим захтевима. „Удружење ратних добровољаца 1912–1918, њихових потомака и поштовалаца“, од ступања на снагу Закона о враћању одузете имовине и обештећења, свакодневно је у контакту са бројним потомцима ратних добровољаца, наследницима права на земљу додељену у Панчевачком риту.

Председник тог удружења, Видоје Голубовић, истиче да су ратници попут Мираша добили ту земљу величине пет или седам јутара катастарске земље и да су означени као – супоседници.

– Они нису могли да ступе у посед земље до 6. априла 1941. године из познатих разлога – наступио је Априлски рат и разбијање државе Краљевине Југославије, а Колонизациони фонд Министарства пољопривреде Владе Краљевине Југославије није извршио парцелизацију. Због тога је Удружење 26. јануара 2013. године одлучило да се обрати Агенцији за реституцију и Министарству финансија Владе Србије, са иницијативом да ове институције предложе измену и допуну Закона о враћању одузете имовине и обештећењу, којим би се омогућило свим супоседницима, односно њиховим наследницима-потомцима да буду обухваћени овим законом – каже Голубовић.

Према његовим речима, то је учињено зато што ти људи, наследници, ни у катастарским општинама Зрењанин, Панчево и Палилула, као ни у Геодетском заводу Србије, не могу добити број парцеле која је додељена њиховим прецима нити су им доступна документа по којима је њиховим прецима додељена одузета земља, и поред свакодневног обијања прагова разних институција.

Голубовић тврди да ни од Агенције за реституцију ни од Министарства финансија до данас није стигао никакав одговор.

– Време не иде у корист наследника, јер подношење захтева за реституцију престаје да важи 31. марта 2014. године. Због тога смо се обратили посланицима Скупштине Србије за измену и допуну Закона о враћању одузете имовине и обештећењу применом амандмана на члан 5. или члан 6. наведеног закона – каже Голубовић.

------------------------------------------------

Нема документације

Директор Сектора за координацију и надзор Агенције за реституцију Бранко Лакић каже да за сада нема законских услова да Агенција води поступак по захтевима ратних добровољаца из Првог светског рата, због тога што њихови захтеви за враћање одузете имовине и обештећење не садрже документ о одузимању имовине.

– Без тог акта Агенција не може да води поступак, јер без њега не може да утврди коме је одузета имовина, по ком основу и која је то имовина одузета. Агенција је упозната са овим проблемом, неспорно је да су ратни добровољци из Првог светског рата добијали од државе земљу у Панчевачком и Јабучком риту, али Агенција тренутно не располаже подацима шта се са том земљом тачно касније догодило, из већ наведеног разлога – недостатка документације о одузимању земље после Другог светског рата – напомиње Лакић.