Трагали за криминалцима, нашли генерала полиције

Информацију о скривању пензионисаног генерала полиције Властимира Рође Ђорђевића, хашким истражитељима доставила је српска Безбедносно-информативна агенција (БИА), сазнаје "Политика" из извора у безбедносним структурама. Како каже наш саговорник, БИА је о месту скривања генерала Ђорђевића обавестила истражитеље Хашког трибунала који су одмах отишли у Црну Гору и затражили од надлежних структура да оду до стана у Улици Вељи виногради б.б., у Будви, који је овај хашки оптуженик користио за скривање.

Према незваничним информацијама, оперативци БИА дошли су до информације о Ђорђевићевом месту пребивалишта, тако што су пратили активности једне криминалне групе, која обавља послове са одређеним бизнисменима у Црној Гори. Сумња се да је та криминална група била повезана са генералом Ђорђевићем и да му је пружала заштиту.

Дакле, праћењем ове криминалне групе дошло се до податка да се Ђорђевић скрива у Будви под лажним именом Новица Караџић те да му у документима пише да је рођен 1948. године. Проверама је утврђено да се Ђорђевић представљао као избеглица са Космета, али и да је ова лажна документа урадио током 2001. године, док је још био запослен у МУП-у Србије.

Како тврди извор "Политике", утврђено је да је Ђорђевић у Будву дошао у марту или у априлу 2004. године и то из бивше совјетске републике Киргизије која се налази у средњој Азији. Пре Киргизије, Ђорђевић се највероватније скривао у Москви.

До Црне Горе Ђорђевић је из Киргизије дошао копненим путем, и то највероватније преко граничног прелаза са Бугарском, код Димитровграда, одакле је отпутовао за Будву.

Током последње три године, колико је боравио у Црној Гори, Ђорђевић је користио више станова за скривање. Поуздане информације нашег саговорника говоре да је Ђорђевић најчешће користио стан испред чије зграде је прекјуче ухапшен. Утврђено је да је током лета напуштао то скровиште, пошто је власник стана, иначе старији бизнисмен, долазио ту на летовање. Обично је за то време Ђорђевић одлазио у планинске пределе Црне Горе. Наше службе су такође утврдиле и да је Ђорђевић користио још једну кућу, у околини Будве, као и једну у Бококоторском заливу.

За сада се не зна тачно када је Ђорђевић побегао из Србије. Док једни извори нашег листа тврде да је Ђорђевић отишао у пролеће 2001. године, убрзо након пензионисања и обелодањивања приче о уклањању лешева косовских Албанаца пронађених у потопљеној хладњачи у Дунаву, други наш саговорник каже да је генерал нестао из земље тек 2002. године, у време када је донесен Закон о сарадњи са Хашким трибуналом.

Према непотврђеним информацијама у Москву је одлетео редовном авионском линијом са сурчинског аеродрома. До прекјуче нико није ни посумњао да је стално у Москви. У нашој штампи су се стално појављивале потврде о томе да је тамо виђен и да се добро уклопио у "српску постпетооктобарску емиграцију" која је у пријатељској Русији нашла уточиште. Да се Ђорђевић скрива у Русији, тврдила је и главна тужитељка Хашког трибунала Карла дел Понте.

Још док је Хашко тужилаштво прикупљало озбиљне доказе против њега и српско тужилаштво за ратне злочине је покренуло истрагу против Ђорђевића због убиства америчких држављанина тројице браће Битићи у Петровом Селу 1999. године. Неколико година касније, српско тужилаштво је подигло и оптужницу за убиство браће Битићи у којој је Ђорђевић означен као "наредбодавац" овог злочина, а Хашки трибунал га оптужио заједно са двојицом бивших високих државних функционера и још четворицом војних и полицијских генерала, због злочина почињених на Космету.

Док је Ђорђевић боравио на сигурном и пратио развој ситуације свакако неповољне по њега, у Србији се нагађало где се он налази. У лето 2001. године, ако је судити по текстовима у српској штампи, највише се веровало у причу да Ђорђевића у Хагу припремају за кључног сведока против Слободана Милошевића. Међутим, никада нико није потврдио да је Ђорђевић спреман за заштићеног сведока, а добро обавештени извори "Политике" демантују ту могућност. У то време се у поједином круговима нагађало и да се Ђорђевић нагодио са новим властима и да су му појединци омогућили несметано бекство. Наводно, услуга Ђорђевићу је учињена због тога што је 5. октобра 2000. године одбио нека наређења тадашњег министра полиције Влајка Стојиљковића и тиме се препоручио новој власти. Исти ти кругови видели су додатну потврду за тврдњу о договору у чињеници да је Ђорђевић остао на месту начелника Ресора јавне безбедности и током прелазне владе у којој су после 5. октобра учествовали представници ДОС-а, СПС-а и СПО-а.

Ипак, да Ђорђевић не стоји тако добро са новим властима, било је јасно и када се нашао на списку екстрапрофитера због куће у суседству Михаља Кертеса у београдској општини Чукарица.
Душан Телесковић

-------------------------------------------------------------------------

Мистериозно хапшење

Подгорица – Детаљи у вези са хапшењем пензионисаног генерала МУП-а Србије Властимира Ђорђевића кога је црногорска полиција ухапсила прекјуче, а истог дана по подне авионом Владе Црне Горе пребацила у притворску јединицу међународног суда у Шевенингену, остаће, по свему судећи, и даље обавијени велом тајне.

Како је јуче за наш лист казала портпарол Управе полиције Црне Горе Тамара Поповић, они и даље нису у могућности да саопште нешто више о овој акцији. Ђорђевић је, подсетимо, ухапшен, како је саопштила црногорска полиција у Будви, а у акцији поред оперативаца МУП-а Црне Горе, учествовала је и Агенција за националну безбедност, као и истражитељи Хашког трибунала. Незваничне информације које су се јуче могле чути у Подгорици говоре да је генерал Ђорђевић ухапшен прекјуче око шест часова ујутро испред једне куће у будванском насељу Лази, и то у тренутку док је излазио напоље. Испред куће су га чекали инспектори Центра безбедности Будва који су му одмах пришли и саопштили да је ухапшен, а Ђорђевић, према овим информацијама, у том тренутку није пружао отпор. Према овим изворима он се налазио у притвору будванског Центра безбедности одакле је, наводно, пребачен до тиватског аеродрома, а одатле за Хаг. По неким информацијама, међутим, генерал је одмах по хапшењу пребачен у Подгорицу, што потврђује и чињеница да су око 16 часова неколико полицијских џипова, који су дошли из правца Подгорице "пуном брзином улетели на подгорички аеродром Голубовци где их је већ чекао владин авион којим је Ђорђевић транспортован у Хаг".

Други извори, наиме, говоре да је Ђорђевић ухапшен још у четвртак и да је "чуван" све до "тренутка хапшења". Прецизније информације црногорске полиције, како нам је казала Поповић, могу се очекивати данас, али ни она са сигурношћу није могла да каже да ли ће Управа полиције одговорити на сва новинарска питања везана за акцију хапшења генерала Властимира Ђорђевића.
Ђорђе Брујић 

--------------------------------------------------------------------------

ДСС: Ко је одговоран што се Ђорђевић скривао у Црној Гори?

Демократска странка Србије поставила је јуче питање Оли Рену и Карли дел Понте ко ће да одговара што је хашки оптуженик генерал-пуковник Властимир Ђорђевић ухапшен у Црној Гори и ко га је скривао дуже од три године. "Како је могуће да се неко скрива у Будви, граду од 8.000 становника, више од три године, а да не буде примећен" и ко ће за то да буде одговоран, да ли опет Србија, запитао је на конференцији за новинаре портпарол ДСС-а Андрија Младеновић.

Он је подсетио да су преговори Србије и Европске уније прекинути у пролеће прошле године, 20 дана пре референдума у Црној Гори, "због несарадње наше земље са Хагом".

Тада је Србија била оптужена за скривање хашких оптуженика, а Црна Гора хваљена за сарадњу са тим судом, а могуће је, проценио је Младеновић, "да је тада Ђорђевић, под другим именом, гласао на референдуму".

Портпарол ДСС-а је нагласио да никог не оптужује, већ да Србија само очекује одговоре.
Танјуг

-------------------------------------------------------------------------

Донатор о трошку Народне банке

Властимир Ђорђевић, пензионисани полицијски генерал који је пре три дана ухапшен у Будви и одведен у Хаг, осумњичен је у Београду за кривично дело злоупотребе службеног положаја. Наиме, београдско Окружно јавно тужилаштво разматра могућност да настави поступак који је крајем 2001. године покренуло против Ђорђевића, а који је био у прекиду, јер се полицијски официр налазио у бекству.

Према речима Војислава Шошкића, првог заменика ОЈТ у Београду, тужилаштво је 19. октобра 2001. године поднело захтев за спровођење истраге против Ђорђевића, некадашњег министра полиције Влајка Стојиљковића и бившег начелника Управе полиције Зорана Милића.

– Тројици осумњичених на терет се ставља да су Народну банку Југославије, односно њену главну републичку филијалу оштетили за више од 1.500.000 динара  – наводи Шошкић. – У току истражног поступка тужилаштво је одустало од гоњења Зорана Милића, док је у односу на Влајка Стојиљковића, који је извршио самоубиство 2002. године, поступак обустављен.

Окружно јавно тужилаштво терети Ђорђевића да је као начелник Ресора јавне безбедности злоупотребио службени положај тако што је Народној банци Југославије, нанео штету од 55.688 марака, 124.000 долара и 8.338 швајцарских франака. Ђорђевић је, како се наводи у захтеву, новац МУП-а, који је требало да буду уплаћен на рачун НБЈ, уплаћивао на рачун Министарства, а потом га пребацивао Спортском друштву "Милиционар".
М. Дерикоњић