Етнички рат пописним листићима

Од нашег дописника

Сарајево – Попис становништва у Босни и Херцеговини, који је започео 1. октобра и требало би да буде завршен сутра, постао је првокласно политичко питање које представља још једну линију поделе у БиХ, пре свега, по етничкој припадности. Док из Агенције за статистику БиХ саопштавају да се попис спроводи по закону а да се све тврдње о наводним неправилностима испитују да би се утврдило да ли су утемељене, јавност у БиХ данима сазнаје најразличитије тврдње о злоупотребама.

У Агенцији за статистику од почетка тврде да „нема неких већих проблема” и да држе све „конце у рукама”, али информације које стижу са терена говоре да није баш тако и да се оправдано поставља питање тачности података које ће донети овај попис на који се чекало 22 године.

Званично је потврђено да су две пописивачице у Сребреници ухваћене како листе попуњавају у једном ресторану, а већ су суспендовани пописивачи који су покушали пописни материјал изнети из БиХ. Нешто слично догодило се на граничном прелазу у Скеланима код Сребренице када је спречено уношење четири кутије пописног материјала из Србије у БиХ.

У вехабијској заједници у Горњој Маочи код Сребреника, у коју тешко може да уђе и полиција, попис обавља један од припадника те заједнице. Уочи пописа спекулисало се да су вође вехабија у Горњој Маочи добиле инструкције да пре пописа привремено напусте село, како се не би знало колико их има.

На подручју Републике Српске, на пример у Котор Варошу, у једном бошњачкој кући пописано је чак 20 особа које нису биле присутне, док је у једном другом месту један Бошњак пријавио да има 27 деце, што су аналитичари тумаче као „класични покушаји фингирања резултата пописа”.

Према оцени појединих аналитичара, масовно пријављивање великог броја чланова породице резултат је агресивне кампање коју су водили Бошњаци са намером да фалсификују резултате пописа како би показали да су најбројнији и најдоминантнији народ у БиХ, што чини први и најважнији корак у њиховом покушају да дође до унитаризације БиХ.

Председник РС Милорад Додик сматра да је већ сада очигледно да се пописом становништва у БиХ не може доћи до тачних података и да ће њихова употреба бити веома проблематична, те да ће ти подаци бити предмет разних оспоравања у наредној деценији и много година након тога.

„Тачни подаци највише требају Бошњацима. Нажалост, они су се организовали да дају нереалне податке у наивном уверењу да ће доћи до трансформације политичког система”, каже Додик и додаје да је сигуран да ће се након пописа видети ко је давао лажне податке и да ће због тога морати да одговарају. „Употреба тих података биће проблематична и то прави највеће зло Бошњацима, јер су заробљени у стереотипу који им не може помоћи и што та политика неће моћи да прође, јер то нас неће обавезивати”.

Док је у другим земљама попис значајан, пре свега, за истраживања и планирање развоја земље, у БиХ је то политичко питање јер се очекује да ће подаци отклонити дилеме колико се избеглих људи вратило у Републику Српску а колико у Федерацију БиХ. Власт у Бањалуци сматра да ће попис у Бањалуци показати да су тачне њихове тврдње да се у РС вратило знатно више избеглих Бошњака и Хрвата него што се вратило Срба на територију ФБиХ. С друге стране, поједине странке у БиХ сматрају да ће, због неспроведеног повратка, резултати новог пописа само бити „легализација етничког чишћења”.

На политички контекст пописа минулих дана је указао и председник Народног демократског покрета Драган Чавић, који је подсетио да законска решења дефинишу етничку структуру запослених у институцијама власти на основу података о попису из 1991. године и да је, према компромисним решењима, одређено да се структура запослених у органима власти везује са подацима на основу последњег пописа. 

„Због тога, оваква манипулација пописом може довести до ситуације да ће у ФБиХ Срби бити пописани на основу реалног стања, односно у врло малом броју, а у РС ће се створити фиктиван број Бошњака који нису у РС краће од годину дана”, рекао је Чавић, додајући да би то створило лажну слику о етничкој структури по ентитетима, али и у целој БиХ.

С друге стране, удружења Бошњака жалила су се да пописивачи у РС „одбијају да попишу велики број чланова њихових породица”, који нису присутни и да је то „организована кампања инструисаних пописивача с циљем смањивања броја Бошњака у РС на ниво који је неко пројектовао”.

Међутим, како је објаснила саветница Агенције за статистику БиХ Мирсада Адембеговић, када је реч о попису држављана БиХ на привременом раду и боравку у иностранству, могу да се попишу само они држављани који дођу у земљу у време пописа и да као привремено присутна лица не могу давати податке за друге, већ искључиво за себе, чиме је оспорила изнете замерке.