Берза дели судбину српске привреде

На Београдској берзи тргује се готово осам пута мање него пре почетка кризе. После рекордне 2007, када је просечан дневни промет прелазио осам милиона евра, уследио је драматичан пад и прошле године вредност дневног трговања била је мања од милион.

– Ове године ситуација је тек незнатно боља и дневни просек у првих девет месеци износио је око 1,1 милион евра, што је у великој мери последица трансакција међу повезаним фирмама. Рецимо, готово половину укупног промета од почетка године чини трансакција „Фрикома” вредна скоро 100 милиона евра, али унутар заједничке „Агрокор групе” – објашњава Ненад Гујаничић из брокерске куће „Вајзброкер”.

Зашто је Београдска берза доживела овако стрмоглав пад и колико је далеко од најпознатијих светских чију ужурбаност, грају и адреналин гледамоу холивудскимфилмовима?

Одговор је једноставан. Светска криза најпре је ударила на финансијске институције, оборила вредност акција на свим светским берзама и смањила интерес за берзанску трговину. Убрзо потом је уследило и повлачење велике количине страног капитала са младих и слабо развијених тржишта, а ми смо у тој групи. Осим ових глобалних дешавања, у којима смо небитни и на која никако нисмо могли да утичемо, ту су и наше особености који су допринеле паду промета на берзи.

– Велики пад инвестиционе активности последица је и локалне корпоративне преваре, попут „Агробанке”, која је смањила интерес инвеститора и демотивисала улагаче, а слаба регулатива и готово никакав државни интерес за развој тржишта довели су до његовог „пражњења”, па већина компанија жели да напусти Београдску берзу – објашњава Гујаничић, додајући да се слично десило и на другим берзама и региону.

Логично је сада, пет година након почетка светске кризе, питање – може ли се оживети Београдска берза, и што је још важније, како то урадити?

Једно је јасно – преко ноћи не може никако, као што није могуће експресно поправити ни економију једне земље. Али, најпре, потребно је и могуће да држава промени однос према овом тржишту како би вратила поверење улагача.

– У овом тренутку држава је индиректан власник берзе. Доноси законе, и фактички креира тржишни материјал. Зато је потребно да она промени однос према овом тржишту како би постепено вратила поверење улагача. Затим је неопходно на берзи листирати велике компаније попут „Телекома” и ЕПС-а и дугорочне државне дужничке хартије – каже наш саговорник, додајући да је неопходна и реформа пензионог система која би ојачала добровољне пензионе фондове који би онда, такође, били играчи на Београдској берзи.

Да је „пад активности на домаћем тржишту капитала у последњих неколико година очигледан”, за „Политику” потврђују и на самој Београдској берзи.

– Од снажног раста тржишта, 2007, када су бележенирекордни промети, дошло је до повлачења страних и домаћих улагача, тако да су данас неколико пута мањи. Иако су трендови донекле стабилизовани, домаће тржиште капитала још се бори с проблемима (не)ликвидности која карактерише и друге берзе југоисточне Европе – наводи Наталија Недељковић са Београдске берзе.

На наше питање – како оживети ову берзу, она одговара да би укључивање акција јавних предузећа, њихова потпуна или делимична приватизација, али и укључење државних дужничких хартија од вредности на тржишта берзе допринели расту ликвидности, формирању домаће инвестиционе тражње и привлачењу великих инвеститора.

– Такође, стабилна економија у погледу кретања курса и инфлације позитивно би деловали на грађане и привреду који би улагање на берзи могли да користе као алтернативу штедњи и могућност да део својих средстава уложе у пословање успешних домаћих компанија – објаснила је она.

Ипак, важно је и то да овдашње компаније убудуће буду отвореније према јавности и да објављују све информације које су важне за цену њихових хартија од вредности. Сада су оне прилично затворене уз, како кажу на берзи, свега неколико добрих примера.

--------------------------------------------------------------

Чиме се све тргује

Највећи део промета на нашој берзи потиче из трговања акцијама, како компанија које су се саме определиле да изађу на берзу, тако и оних чије су акције недавно подељене грађанима, попут НИС-а и Аеродрома „Никола Тесла”.

– Инвеститорима су осим акција домаћих банака, најинтересантнији власнички папири производних предузећа, пре свега оних из прехрамбене индустрије, али и појединих грађевинских компанија. Са друге стране, домаће тржиште не обилује дужничким хартијама од вредности ни компанија, ни државе и њених институција. Постоји велика шанса за развој на тржишту дуга, како државног тако и корпоративног – закључак је стручњака Београдске берзе.