Понедељак, 29.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Јосиповић у среду у Београду

Јосиповић у среду у Београду
Иво Јосиповић

БЕОГРАД – Председник Србије Томислав Николић састаће се у среду са председником Хрватске Ивом Јосиповићем, саопштила је данас Прес служба председника Србије.

Како је наведено у саопштењу, Јосиповићу ће у 10 сати испред Палате Србија бити приређен свечани дочек, а након тога ће почети тет-а-тет разговори двојице председника.

Председницима ће се затим придружити и државне делегације, а после тог састанка уследиће потписивање Потписивање Споразума о сарадњи Факултета политичких наука у Београду и Факултета политичких знаности у Загребу у присуству председника.

Након тога Николић и Јосиповић ће се обратити медијима.

Како је наведено у саоштењу, у 18 сати Николић и Јосиповић ће се састати са представницима удружења Интерно расељених лица у Народној скупштини Србије.

У делегацији Србије су, поред председника Николића, и министар правде Никола Селаковић, министар спољних послова Иван Мркић, амбасадор Србије у Хрватској Станимир Вукићевић и саветници председника: Марко Ђурић, Оливер Антић, Предраг Микић и Станислава Пак Станковић.

У делегацији Хрватске ће поред Јосиповића бити министар бранитеља Предраг Матић, заменик министра спољних и европских послова Јошко Клисовић, амбасадор Хрватске у Србији Гордан Маркотић и саветници: за спољне послове Романа Влахутин, за европске послове Мирјана Младинео, за унутрашњу политику Синиша Таталовић, за привреду Тамара Обрадовић Мазал.

Јосиповић у Србију стиже у тренутку када су у Хрватској узавреле страсти због постављања ћириличних табли у Вуковару, али и када медији поново спекулишу да званични Загреб, насупрот ранијим најавама, не намерава да повуче тужбу за геноцид пред Међународним судом правде.

У односима две земље постоје нерешена питања али председници истичу спремност да о тим питањима разговарају и указују на потребу јачања сарадње.

Председник Србије је у недавном интервјуу за загребачки „Јутарњи лист” оценио да је стање међудржавних односа Србије и Хрватске „боље него што је икада било” зато што је, како је рекао, „искреније него што је икада било”.

„Наравно да све морамо поправити, лечити болна места, морамо затворити челична врата своје прошлости и то оставити историји, оставити сећања и окренути се садашњости и будућности”, поручио је Николић.

Николић и Јосиповић су се више пута до сада састајали на маргинама међународних скупова, Николић је био у Загребу на прослави поводом уласка Хрватске у ЕУ, али сусрет у среду биће први билатерални састанак двојице председника откако је Николић дошао на чело Србије крајем маја прошле године - а разлог за то су биле изјаве Николића о Вуковару и Сребреници на почетку мандата.

„Уверен сам да је до овог сусрета требало да дође раније. Што се мене тиче, позив или прихватање позива било је потпуно отворено и то сам више пута јавно рекао. Очекивао сам само када ће председник Јосиповић да одлучи да више не буде љут зато што су медији и понеки људи у Србији погрешно тумачили моје изјаве и господин Јосиповић је ту проналазио разлоге да се не сусретнемо”, објашњава Николић.

Како је рекао, он и Јосиповић су спремни да отворе теме које још увек представљају камен спотицања у односима Србије и Хрватске.

Николић је уверен да ће приликом предстојећег сусрета, до којег је сматра требало да дође много раније, са својим гостом разговарати о граници, о питању српске имовине, нерешеним правима, посебно пензијским, и свим осталим, као и о несталим особама.

„Заиста сам отворен за тему о несталим особама, јер се повремено у јавности спомиње прича да и у Србији има неких гробница, још увек неоткривених, где су покопани хрватски грађани. Волео бих да ми се укаже на те локације и прекопаћемо сваки центиметар како би ту анатему скинули са својих леђа”, поручио је председник Србије.

Како је додао, разговараће се и о правима Хрвата у Србији и о правима Срба у Хрватској.

Председник каже да много очекује од привреда двеју земаља, имајући у виду чињеницу да ни Србија, ни Хрватска, а ни Словенија која је у то укључена, немају производе за светско тржиште.

Јосиповић с друге стране поручује да су Србија и Хрватска и даље усмерене на јачање сарадње и да се, што се тиче решавања отворених питања, званични Загреб сигурно неће служити уценама да би дошла до неког циља.

Међусобне тужбе Србије и Хрватске пред Међународним судом правде у Хагу нису одлучујуће за односе две земље, рекао је он у интервјуу „Политици”.

„Одлука о томе је на владама. За њу треба имати и мотива и храбрости. Време иде. Важан је фактор и страх политике како ће јавност реаговати на повлачење тужби или на неке услове који би се за то морали остварити. Али не мислим да су те тужбе одлучујуће за наше односе. Поступак у Хагу завршиће се овако или онако, а живот и потреба сарадње ићи ће даље. Заправо, с великом сигурношћу бих могао рећи како ће се завршити поступак у Хагу, али ми функција не допушта да то јавно кажем”, рекао је Јосиповић.

Говорећи даље о судбини тужби Јосиповић је додао да „ћемо по природи ствари ући у околности које нису наповољније за добросуседство”, али да је било и много већих изазова.

„Ако будемо одговорни, ако оно што се буде догађало у судници не почнемо да злоупотребљавамо, могуће је да ту епизоду пређемо без већих последица по односе”, рекао је хрватски председник.

Јосиповић је навео да се уласком Хрватске у ЕУ у суштинском смислу, у односима те земље са Србијом ништа није променило, наводећи да су и Загреб и Београд и даље усмерени на отварање стално нових могућности за сарадњу.

Председник Хрватске истиче и да је чланство свих земаља региона у ЕУ пре свега и интерес Хрватске.

У Загребу не очекују да ће „случај ћирилица” оптеретити посету Јосиповића Београду.

Може се, како кажу, очeкивати да хрватски председник и у Београду понови он што је вишу пута изјављивао у Хрватској поводом скидања двојезичних табли - да је то неприхватљиво и „срамота за све” .

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.