Цвијан је „усамљени случај” у СНС

Јавном критиком странке чији је функционер и посланик, напредњак Владимир Цвијан заталасао је политичку сцену у Србији, покренуо спекулације о поделама у СНС-у и, како су нам рекли, изненадио своје страначке колеге, јер никада никакву примедбу није изнео ни на једном страначком органу.

Због свега што је урадио, Радомир Николић, председник Извршног одбора СНС-а, сматра да против Цвијана треба покренути дисциплински поступак, и очекује да се о томе разговара на првој седници Председништва. Николић одбацује спекулације о поделама и тврди да је Цвијан усамљени случај.

С обзиром на дискусије у српском парламенту, а није бирао речи кад је говорио о претходној власти и, пре свега о ДС-у, због чега је добијао и опомене, Цвијанова изјава да му се нимало не свиђају политички мотивисана хапшења, пре свега неких чланова ДС-а, била је изненађујућа и за јавност, али и за његову странку.

Његов састанак са Мирославом Мишковићем, против кога се води кривични поступак, запрепастио је напредњаке. Тим пре што је председник СНС-а Александар Вучић више пута рекао да Мишковић организује састанке како би га срушио, и да он за те састанке зна.

Кад је Мишковић ухапшен, није запажена нека Цвијанова изјава око тога, а Радомир Николић каже за „„Политику”, да је, тим пре, за њега изненађење било веће кад је чуо за сусрет и додаје: „Није ту реч само о сусрету са Мишковићем. Он би то, с обзиром на своју професију адвокатa, могао да оправда, али он је у јавност изнео оштре критике на рад председника странке и инсинуације на начин како странка стиче популарност. То је већ нешто друго и, мислим, да ће Председништво, на првој наредној седници озбиљно да се позабави овом темом.”

Цвијан је могао да зна да његов сусрет са Мишковићем неће допринети угледу СНС-а у јавности поготову када се томе дода да је, како су објавили медији, „састанак био тајни”…Можда је могао да избегне негативне последице које је произвео да је, на пример, рекао некоме од страначких колега за њега. Зашто то није урадио, Цвијан за „Политику” објашњава: „Зар је забрањено пити кафу са људима које дуго познајете? Нико ми није замерао када сам пио кафу са Богољубом Карићем са којим смо сада у коалицији. Чуди ме да ми данас замерају неки који су, такође, пили кафу…Ако сам било коме дужан да пријавим сваки сусрет онда је то пут ка ауторитарном режиму. Ни ја не правим ’фрку’ због састанака које су други из странке имали. А, знам…”

Одговарајући на наше питање зашто, како је рекао Радомир Николић, никада ништа о свом незадовољству није рекао на седницама страначких органа, Цвијан каже: „Записници са седница Председништва нису за јавност, па се чудим да о томе причамо.” Николић наводи да је са Цвијаном сјајно сарађивао: „Он је био вредан и ангажован, искрено сам изненађен његовим наступом. Ако је желео да критикује, требало је о томе да говори на страначким органима, али он, до сада није причао ништа негативно, није испољавао незадовољство, већ је о томе прво говорио за медије. То је, по мом мишљењу, дисциплински прекршај, јер је таквим наступом у медијима наштетио имиџу странке.”

Цвијан каже да није повредио, ни Статут, ни програм странке, нити је кога увредио и додаје: „Израз ’страначка дисциплина’ је новост. Пре избора су се у СНС-у ценили људи који имају своје мишљење и надам се да се то није променило. Ја нисам од оних који мисле онако како им је наређено.”

Цвијанова колегиница из Председништва странке Маја Гојковић изненађена је, како каже, његовим ничим изазваним коментарима. Она истиче: „Цвијан се као члан Председништва никада није јављао за реч, нити је имао примедбе на рачун председника странке, или самог функционисања странке. Не знам о каквој он то аутократији прича, кад седнице Председништва и Главног одбора трају сатима, кад се на њима подносе извештаји. О свему се гласа, често се одлуке доносе већином гласова, зато што се свачије мишљење саслуша и добро одмери пре гласања и нико никада није кажњен због онога што је изнео и због свог начина размишљања. Цвијан је све то време ћутао.”

На шта мисли кад говори о аутократији у странци, Цвијан овако објашњава: „Понављам, пре избора су у СНС-у ценили људе који мисле својом главом. Људе који су храбри. Ако је грех изнети своје аргументовано мишљење онда то јесте пут у ауторитарни режим.” Није ли ово његово иступање, можда, последица што је очекивао место министра правде, а добио „само” функцију председника Одбора за уставна питања и законодавство. Цвијан одговара: „Увек сам бранио министра Селаковића, у шта су сви могли да се увере. И данас тврдим да је јако добар. Боли ме када оптужбе долазе од људи којима сам највише учинио. Ја се нећу спуштати на тај ниво.”

Иако одговара на сва питања, Цвијан, ипак, не објашњава како је изненада почео да прича о аутократији и политичким хапшењима и то у јавности, а да о томе, како тврде његове страначке колеге никада није говорио на страначким органима. Маја Гојковић каже: „Нас двоје смо, као чланови Одбора за правосуђе, причали о нашој струци, никада ништа није поменуо. Као адвокат, он врло добро зна шта су основи гоњења, шта је истрага и шта су каснији поступци, тако да сам непријатно изненађена. Шта год да стоји иза тога, очекујем да се потруди да пред нама колегама у странци и у посланичком клубу, објасни како је то кренуло и откуд тај нагли порив да брани Мирослава Мишковића, који све чини да уруши ауторитет СНС-а.”

Цвијанов иступ подстакао је разне приче, прилично невероватне, о поделама у странци, Цвијан се јуче, тим поводом, огласио, опет на „Твитеру”: „Да олакшам свима који нагађају, спекулишу, праве интриге, теорије завере. Озбиљни смо људи. Разговарамо. У понедељак је пет година СНС-а.”

Што се, како рече Цвијан, тиче интрига и подела у СНС-у, Радомир Николић каже: „Странка има 340.000 чланова и тај број расте. Просто је немогуће да нема различитих мишљења. Апсолутно можете рећи шта мислите, а о струјама сам сазнао из медија, који ту причу форсирају иако тако нешто апсолутно не постоји. Као председник ИО то могу да тврдим, јер сам у свакодневном контакту са свим страначким структурама. Све ово што се десило дефинишем као усамљени случај, човек једноставно има неку своју визију, па боже мој.”