Седамнаест деценија здравственог туризма

Сокобања – Чега то особитог има у сокобањском ваздуху што је овде, у старој бањи под Озреном чилим чинило и наше великане Сремца, Нушића, Андрића, Исидору Секулић и многе друге. Ова потоња међу поменутима у надахнућу је о чудотворном сокобањском ваздуху, још 1914. године записала и како "срце у Сокобањи не туче, не лупа, него се љуљушка". Човек, каже Исидора, "осети непознато дотле задовољство што има плућа, и што по природи непрестано дише". Смехотворац Нушић није умео да објасни ту појаву, али је умео да ужива. Тако је овде, још у лето 1934. године настала и она његова позната крилатица "Сокобања, Сокоград, дођеш матор, одеш млад".

Популарни Бен Акиба тресао се од смеха док је овде, чопоративно са другима, из једне рупе, изнад Моравице, удисао "нешто" што је баш те године знаменити истраживач проф. др Драгољуб Јовановић растумачио. Рекао је Нушићу и његовој братији да се то што их подмлађује из те рупе зове радон, да је тај гас радиоактивна појава која стимулативно делује на раст ћелија и њихову регенерацију. И званично је тада овај професор, велики стручњак, ученик и сарадник Марије Кири, прецизно доказао да управо по радону "Сокобања надмашује многе бање светског гласа".

Великани на једном месту

Нушић је тај наук нашег славног физичара Јовановића прокоментарисао: "Мачка на рупи миша чека, а ми здравље".

Многи и данас док се у Сокобањи инхалирају "нечим", вероватно појма немају шта им то чине, али могуће је да на многе још делује она Нушићева давна крилатица како дођеш матор а одеш млад. Зато је та Нушићева крилатица и ових дана, када Сокобања званично обележава 170. годишњицу здравственог туризма, уписана у све туристичке проспекте.

Лепо је овде, својевремено, било и Стевану Сремцу, а познато је да је ову бању најдуже и најредовније посећивао наш нобеловац Иво Андрић, стигавши први пут још ратне 1942. године. Затим је Андрић овде довео Мешу Селимовића, а са Мешом је био и историчар Васа Чубриловић, после се прикључио и Добрица Ћосић... још 1905. године овде су на излету групно снимљени и водећи српски интелектуалци: Стеван Сремац, Павле Поповић, Александар Белић, Михајло Гавриловић, Тихомир Ђорђевић, Станоје Станојевић и Слободан Јовановић. Никада толико великана на једном месту као тада.

И ко зна када је све то почело и ко се све овде лечио у прошлости и налазио инспирацију. Најбитније је да је ову бању од Турака коначно 1833. године освојио Милош Обреновић, а потом је наш књаз, 1837. године, завршио и обнову свих бањских купатила. Управо тада, 8. јуна (по старом календару) са званичним упутом из кнежеве канцеларије у Крагујевцу овде на лечење стиже први званични гост – Милошев поручник Лазаревић. После је бању, по узору на светске, посебно брижно удешавао знаменити митрополит српски Михаило, рођен у сокобањском селу Трговишту као Милоје Јовановић. Одужио се својој бањи грађевинама као што су црква и школа и посебно – оснивањем Друштва за унапређење и улепшавање Сокобање. Догодило се то новембра 1895. године. Сокобањчани кажу данас да је то, у ствари, било прво српско еколошко друштво.

Прва еколошка општина

– Битно је да традиција живи и да је негујемо и унапређујемо – каже за "Политику" Милиша Динић, актуелни председник Сокобање. – Нико нам не може оспорити да смо и данас званично, већ 15 година, прва еколошка општина у Србији. Званично смо проглашени. Већ је договорено да држава овде уложи милион и по евра – претежно у путеве и комуналије. Добићемо ове јубиларне године и нови генерални план којим ће се на 1.200 хектара дозволити инвестирање.

У току овог месеца биће отворен и јединствен етно-кутак "Грудењске воденице", тек километар далеко од центра бање. Уз помоћ донатора и Министарства трговине опремљен је цео амбијент, урађен амфитеатар за културне сесије и адаптирана воденица стара више од два века. У њој се, без прекида, меље жито, а у једном делу воденице је и етно-кухиња. Ту ће гости, уз помоћ овдашњих зналаца, које предводи Голуб Радовановић, припремати специјалитете по рецептима из давнина.