Трубачки зид славе и горчине

Гуча – Српски трубачи добили су свој синдикат и најавили да ће наставити борбу за већа права у Гучи, али подељени у таборе, по нашем народном обичају, неће далеко догурати.

У овој варошици је пре 52 године, 14. октобра, одржан први Драгачевски сабор трубача и управа највећег народног окупљања у Србији позвала је прекјуче трубаче из многих градова и села да дођу у Гучу, како би решили оно што их тишти. Неке њихове захтеве, као што је оснивање удружења трубача, управа Сабора је прихватила без речи и чак ће припремити статут, друге ће размотрити, али је остало нерешено питање стручног жирија Сабора, чију смену захтева већи број капела.

Бојан Ристић је категоричан:

– Био сам дете кад нас је оцењивао исти овај жири, није се променио 14 година. На 53. сабору награду за најбољи оркестар дали су Екрему Мамутовићу, иако су боље свирали и Ненад Младеновић и Бојан Крстић, као и ја – рекао је Ристић.

Аца Новковић из Загужања, који труби 34 године у Гучи, каже да би са таквим стажом у свакој фирми био господин а овде је последњу награду добио 1994. године.

Још више горчине испољили су оркестри из ужичког краја, јер девет капела ове године није ни хтело да свира квалификације за Гучу, одржане на Златибору.

– Нисам хтео да учествујем јер се већ десетак година зна, по неколико месеци унапред, који ће оркестар освојити награде у Гучи. Због те неправде, највероватније, ни следеће године нас неће бити у квалификацијама. Захтевамо да се промени комплетан стручни жири и буде смењен Адам Тадић, директор Сабора – истиче Радиша Витезовић, капелник из Тубића код Косјерића.

Оркестар Љубивоја Диковића „Зао таро лајт”, из Пожеге, на прошлогодишњем сабору је проглашен за најбољи, само не задуго:

– Скочио сам од среће да примим награду, али је други водитељ одмах прочитао да је то грешка и да победа припада оркестру „Барка” из Књажевца. Има ли веће срамоте?

Директор Сабора Адам Тадић каже да је то била грешка домаћина, јер је један водитељ нетачно уписао Пожежане у победничку колону. Признаје да је грешка било и то што је члан жирија једне године био професор трубе на факултету у Нишу Дарко Димитријевић, који је претходно свирао за „Барку”. То је, вели, исправљено чим се за то сазнало. На оптужбе о намештању награда, Тадић је одговорио трубачима:

– Врло мали број вас сме да ми се обрати на ту тему, јер зна да не могу и не желим да утичем на жири. С друге стране, чуо сам да су неки оркестри на Златибору летос добили новац да не би свирали квалификације за Гучу, али то је случај који испитује полиција.

Етномузиколог, дугогодишњи члан и неко време председник стручног жирија у Гучи др Мирјана Закић на примедбе трубача је одговорила:

– Не допада ми се полемика вас капелника. Не зато што оцењујете жири, већ узимате право да свој оркестар прогласите за најбољи и да критикујете свог колегу. Вама ниједан жири није потребан. Ако ви знате ко ће да победи, ако сте најбољи, шта ће вама уопште жири? Говорите да жири има план за победнике а да ли знате ко врши притисак на жири? Баш ви господине из „Зао таро лајта”, баш ви. Даље, у Сурдулици је био притисак, и ове године на Златибору, или не сећам се да је жири икада радио у складу са некаквим наредбама.

Мирјана Закић је подсетила и да је пре неколико година у жирију био и трубач Дејан Петровић који је бржебоље напустио ту улогу.

– Пре него што је отишао рекао је: „Не могу никоме да се замерам”.

Од трубачких захтева управа Сабора је прихватила да им укине полуфинале у Гучи, на предлог Божидара Николића Доње из Грделице, иако оно највише значи трубачима с југа. Оркестри су тражили да им буде плаћен превоз од њиховог места до Гуче – и то је прихваћено.  Лани су извлачили такмичарску песму из шешира, 60 дана пре предтакмичења, а сада им је удовољено да пошаљу неке своје предлоге па да се песма бира из тог круга.

– Буне се само оркестри из боље половине саборског каравана, тобоже ради свих, а боре се у ствари само за себе. Јер, свима је стало да после три саборске победе буду проглашени за мајсторе трубе и да се њихово име уклеше на зид славних, на Центру за културу у Гучи – рекао је један од оснивача Драгачевског сабора Никола Стојић, и изашао из сале загрљен са Милованом Бабићем из Крваваца који је, са 11 победа у Гучи, најбољи трубач Сабора свих времена.

Значај тријумфа у Гучи већ је осетио и Кристијан Азировић из Бојника који је пре два месеца постао прва труба на 53. Сабору.

– Одмах су ме звали да свирам концерте у Москви, био сам три дана. Иначе, да ми није трубе могао бих само да маштам о плаћеном путу у иностранство – каже за „Политику” Азировић.

Домаћини су одлучили да трајање трубачког првенства у Гучи скрате за два дана, па ће се 54. Драгачевски сабор одржати од 6. до 10. августа 2014.

Гвозден Оташевић