ЕУ: корупција главни изазов за Београд

Од нашег специјалног извештача

Брисел – „Ово је била историјска година за Србију и отворена је нова фаза у односима Београда и Европске уније”, поручио је јуче европски комесар за проширење Штефан Филе представљајући годишњи извештај о напретку Србије на путу евроинтеграција пред Спољнополитичким комитетом Европског парламента.

Он је истакао да ће прва међувладина конференција која симболично означава почетак преговора готово извесно бити одржана у јануару следеће године. Филе међутим указује да су неке активности увелико започете и помиње аналитички преглед, такозвани скрининг. У току је, каже, скрининг по преговарачким поглављима 23 – Реформа правосуђа и основна права и 24 – Правда, слобода и безбедност, која су се када је реч о даљем проширењу ЕУ показала као кључна за коначну одлуку о примању нове државе у чланство.

„Очекујем да до средине следеће године имамо резултате аналитичког прегледа и да ћемо после тога бити у стању да на квалитетан начин отворимо поглавља 23 и 24”, сматра Филе.

Као што се и очекивало акценат је стављен на како се каже „историјски договор” Београда и Приштине,али европски званичници истичу значај даљег одржавања сарадње две стране и поштовање договореног. Овдашњи званичници не пропуштају прилику да и у формалним и неформалним контактима укажу на успешност овог договора који се већ доживљава као својеврсни модел успешног вођења спољне политике ЕУ.

„Чини ми се да договор Дачића и Тачија више не може да буде враћен уназад. Друга ствар је колико ће оно што је договорено бити примењено”, каже за „Политику” председавајући делегације Европског парламента за југоисточну Европу Едвард Кукан.

Словачки дипломата сматра да је Србија осим договора са Приштином направила велики помак и у борби против корупције и организованог криминала, али додаје да је помало забринут због тога што је Мирослав Мишковић „тајкун кога је Вучић стрпао у затвор” одлуком суда пуштен на слободу.

Европска комисија као највеће изазове који очекују Србију у непосредној будућности наводи управо борбу против корупције и организованог криминала, владавину права, реформу правосуђа и јавне управе.

„Захваљуjући регионалноj сарадњи покренуте су истраге о организованом криминалу, мада су правоснажне пресуде jош ретке”, уочава ЕК.

Указује се да су усвојени стратешки документи из ових области и да српске власти имају активан приступ по овим питањима који сада дотичу и личности на највишем нивоу.

Tакође се констатуjе да Србиjа у потпуности сарађуjе са Mеђународним трибуналом за ратне злочине у бившоjJугославиjи. Kад jе реч о заштити мањина, EK сматра да законски оквир за то постоjи, али да се jош не примењуjе у потпуности на целоj териториjи Србиjе.

Сем тога, власти су забраном Параде поноса у Београду испољиле недостатак политичке подршке заштити права ЛГБT популациjе,те су тако пропустиле прилику да покажу да се у Србиjи поштуjу темељна људска права.

На даљем путу ка Европској унији, Брисел ће од Србије очекивати независност институциjа, поготово правосудних.

„Постоjећи уставни и законски оквири остављаjу простор за неприхватљиве политичке утицаjе, нарочито кад је реч о улози скупштине у именовању и разрешењу носилаца правосудних функциjа”, упозорава се у извештаjу EKу којем се такође каже да се очекуjу конкретни резултати у процесуирању случаjева корупциjе и организованог криминала и да jе неопходно установити законски оквир за заштиту „узбуњивача”.

На листи очекивања која ЕК ставља пред Србију велика пажња се поклања слободи медија.

„Србиjа треба да почне са применом Mедиjске стратегиjе, почевши од усваjања закона о jавном информисању и медиjима, jавним сервисима и електронским комуникациjама”, пише у закључцима комисиjе.

„Kључни проблеми су државно финансирање и контрола над медиjима, као и финансиjска одрживост jавних сервиса”, наводи се у извештаjу, и додаjе да jе новинаре, борце за људска права и друге рањиве групе, укључуjући ЛГБT популациjу, неопходно заштитити од напада „радикалних група”.

Kада jе реч о економиjи, констатуjе се да jе Србиjа остварила „известан напредак” у стварању функционалне тржишне привреде, али да jе неопходно учинити знатне напоре како би се на средњи рок сачувала конкурентност са тржишним силама унутар EУ.

Kомисиjа jе уочила да се Србиjа у 2012. суочила са рецесиjом и да се привреда сузила за 1,7 одсто, те да jе у првоj половини ове године раст извоза донекле ублажио последице опадања домаће потражње и довео до „благог и неравномерног опоравка”.

Драган Вукотић

------------------------------------------------

Србија и Црна Гора заједно у ЕУ

Упитан ко ће бити следећа чланица ЕУ Едвард Кукан каже да уколико у Рјекјавику буде постојало интересовање за придруживање онда нема сумње да ће то бити Исланд.

„Наглашавам да није реално очекивати ново проширење на Балкану најмање још осам до десет година, а ако се настави садашњи темпо чини ми се да ће у том периоду Црна Гора и Србија испунити услове и заједно ући у ЕУ”, истиче Кукан.