Томпсон и деусташизација

Од нашег сталног дописника
Загреб, 19. јуна – Домољубље или проусташка носталгија поново је тема око које се ломе копља у хрватској јавности, што је својим последњим концертом покренуо Марко Перковић Томпсон. Овог пута усред Загреба, на пуном стадиону "Динама" – процењује се да је било 40.000 до 50.000, пре свега младих између 17 и 20 година, обучених у црне мајице са ликом хашког оптуженика Анте Готовине, али и са усташким ознакама иако је то по хрватским законима кажњиво дело.

Дневне новине тврде да инцидената није било и да је концерт "прошао у позитивној атмосфери коју су тек повремено пољуљале неке усташке песме". Тако, међутим, не мисле сви, о чему сведочи протестно писмо загребачке јеврејске организације "Маргелов институт" коју предводи млади Ален Будај. Он је познат широј јавности по томе што је открио бившег усташког шефа полиције и ратног злочинца из Славонске Пожеге Миливоја Ашнера чије изручење Хрватска, захваљујући томе, сада тражи од Аустрије.

У поменутом писму се од премијера Иве Санадера тражи да смени министра унутрашњих послова зато што полиција није спречила проусташки концерт на стадиону "Динама". "Жалосно је да малобројна јеврејска заједница у Загребу и после големе трагедије холокауста мора гледати усташке скупштине, на месту где су пре 66 година раздвајани Јевреји од оних који то нису", наводи се у писму и предлаже премијеру да у Сабору лично подстакне хитно доношење закона о деусташизацији. На месту данашњег стадиона "Динама" у Максимиру, подсетимо, у време усташке НДХ налазио се дрвени стадион на којем су усташе 1941. године покушале да раздвоје јеврејску и српску од хрватске средњошколске омладине, али је спонтаном реакцијом младих та ружна акција пропала, о чему је оскаровац Душан Вукотић својевремено снимио играни филм "Стадион". Током рата загребачки илегалци Скоја су спалили тај стадион.