Беби ПДВ и НВО

У досадашњој јавној полемици око укидања пореза на додату вредност на производе за бебе (надаље беби ПДВ), влада Србије је покушала да своје одбијање укидања тог пореза одбрани са три аргумента. Објаснићу како сва три могу да се оборе.
(1) Први аргумент каже да порез не може да се укине зато што није прецизно дефинисано којим се социјалним слојевима тиме помаже. То није тачно. Уопште говорећи, за ПДВ је карактеристично да директно различито погађа различите потрошачке групе, а тек онда индиректно различите социјалне слојеве. Ако, рецимо, повећате порез на цене биоскопских карата, то више погађа оне који иду редовно у биоскоп. Међутим, висока цена биоскопских карата ипак више погађа лошије стојеће, а мање или нимало боље стојеће, јер се појединци са вишим приходима лакше одлучују да потроше 250 динара за биоскоп. Исто је и са беби ПДВ: ако га укинете, највише користи имаће породице и жене са најмањим примањима.

Да влада не стоји озбиљно иза овог аргумента, види се по најновијој пореској реформи унутар које је предложила укидање ПДВ на рачунаре и рачунарску опрему, куповину првог стана, смањење пореза на пренос власничких права непокретне имовине за 50 одсто и укидање акциза на воћне сокове. Да ли је влада претходно прецизно установила да укидање или смањење пореза иде искључиво у корист једне социјалне групе, рецимо, лошије стојећих? Да ли боље стојећи не купују рачунаре и прве станове или не пију воћне сокове? Или ће родитељи приликом куповине ових производа морати у продавницама да показују колика су им примања да би продавац најпре утврдио ком социјалном слоју припадају, а онда одлучио да их ослободи пореза? Наравно да није. Цело објашњење нема никаквог смисла, осим да се јавна дискусија скрене с теме и питање скине с дневног реда.

(2) Други аргумент каже да укидање беби ПДВ уопште не би довело до снижења цена беби производа, него би оне остале исте. Влада као да зна да би се произвођачи и продавци беби производа понашали економски нерационално. Снижење пореза увек води до снижења цена, јер продавци тиме имају шансе да продају више и зараде више. Једини случај када укидање пореза не мора да води до снижења цене јесте укидање пореза на добро за којим постоји нееластична тражња или да у тој индустријској грани постоји монопол. (Добра за којима постоји нееластична тражња су добра која немају супституте, због чега су потрошачи приморани да купују та добра.)

Беби производи су добра за којима наизглед постоји нееластична тражња: ако се беба родила, не можете да кажете да јој нећете куповати пелене, одећу и храну само зато што су ти производи скупи. Ако спадате у групу лошије стојећих, одрећи ћете се других ствари, али ћете куповати пелене и кашице. Међутим, нееластична тражња је у многим случајевима само условно таква. Због разноврсности производа и конкуренције у грани, тражња за беби производима је, у ствари, еластична. Ако не можете да приуштите фенси "палома" пелене од 1.000 динара, куповаћете неке небрендиране по нижој цени. Конкуренција ће отуда приморати произвођаче и продавце да снизе цене ако се укине порез.

Чак и ако би претпоставили да за беби производима постоји савршено нееластична тражња, произвођач би опет могао да закључи како му се и даље исплати да снизи цене беби производа уколико се на њих укине порез. Јер, можда ће породице са бебама морати да купују скупе беби производе, али се, као последица високих цена, многи појединци уопште неће одлучити да заснују породице и рађају децу, иако би то могли кад би беби производи били јефтинији. Произвођач је тада на губитку, јер му се смањује потенцијално тржиште. Држава и друштво су такође на губитку, јер се у друштву снижава стопа наталитета и друштво стари.

(3) Чак и последњи аргумент по коме је предлог закаснио и треба да сачека буџет за 2008. годину може да се обори. Буџет се регулише законом и по правилу се мења најмање једном годишње. Нема разлога да се не мења и пет пута ако је потребно. Пошто се влада показала неосетљивом за проблеме лошије стојећих породица са децом, а странке у Скупштини су заузете решавањем територијалних питања и немају времена да врше притисак на владу, једини начин је да се влада ванинституционално примора да укине беби ПДВ. Невладине организације које су покренуле ово питање сада имају шансу да покажу да ли у политичком систему Србије играју важну улогу и да ли су способне да мотивишу грађане да се кроз непрекидне грађанске притиске и протесте изборе за оно што мисле да им припада.

Доцент на Факултету политичких наука у Београду