Монашка дипломатија Високих Дечана

Наша баштина на Косову и Метохији на странце који се са њом сусретну оставља снажан утисак. И то не само на оне којима је културно наслеђе професија. Посебну причу чини однос италијанских војника који чувају манастир Високи Дечани и Пећку патријаршију, а који су од самог почетка показали мотивисаност која превазилази њихове обавезе. Отац Сава Јањић, игуман Високих Дечана, описује за „Политику” како то и практично изгледа:

– Осим што редовно обезбеђују пратњу за путовања и посетиоце и помажу у транспорту намирница, италијански војници инжињерци активно помажу у одржавању манастира и изградњи објеката, али и када је реч о хитној медицинској заштити. Једном нашем раднику кога је повредио бик пружена је не само хитна помоћ већ и транспорт до Косовске Митровице хеликоптером, што је спасло његов живот. Три војника крстила су се у манастиру и примила православну веру. И дан-данас одржавају контакте са нама. Још више их је одавде понело дубоке импресије и поштовање према православној вери и уметничкој традицији српског народа.

Отац Сава додаје да се и братство манастира изузетно потрудило, па италијанске војнике нико није третирао као окупаторе, већ као младе људе који су ту да помогну у једном тешком времену.

– Време које су проводили чувајући Дечане ми смо искористили као прилику за нова пријатељства, па данас, када одемо у Италију, готово да нема ниједног града у којем немамо неког од наших војника или официра. Више њих чак је директно укључено у рад наше хуманитарне организације „Амичи ди Дечани” (пријатељи Дечана), која активно прикупља помоћ за наш народ и која је до сада помагала лечење болесне деце у Италији.

Наш саговорник истиче нешто врло важно:

– Након четрнаест година рада са многим међународним дипломатама, војницима и политичарима могли смо да научимо да је немогуће доносити уопштене ставове о другим народима и да врло често неспоразуми настају због тога што нас други не познају. Наша монашка дипломатија показала је да и они који нам дођу са великим предрасудама убрзо бивају дирнути благодаћу Божијом и на крају свог мандата одлазе са Косова и Метохије као искрени пријатељи. Сваког човека можемо да задобијемо искреним срцем и поштовањем и зато је наш манастир увек имао мисију духовног моста који повезује различите људе у различито време уз помоћ духовности и лепоте која извире из прелепог дечанског храма.

М. Д.