Глас – пут ка аутентичном изразу

– Пројекат „Гласови” почиње свој живот на Београдском џез фестивалу и жеља ми је да публика дође са што мање знања и да ужива у изненађењу. Овим речима, позната певачица и глумица Ана Софреновић најављује сценско путовање кроз различите музичке светове, названо „Voices” (гласови), које ће представити наредне суботе, 26. октобра у Дому омладине.

Како открива у разговору за наш лист, пројекат је произашао из њене жеље да са публиком, али и уметницима, са којима је сарађивала, подели активности којима је била заокупљена последњих година:

– Надам се да ће „Гласови” инспирисати нове сарадње. Придружили су ми се и визуелни уметници који су пожелели да дају допринос кроз импровизације најразличитијих елемената изражавања.

Иако је изградила успешну каријеру, не само у позоришту, филму, већ и у свету музике, сусрет са Мередит Монк, америчком авангардном композиторком и вокалом, отворио је потпуно нови хоризонт у Анином поимању употребе гласа:

– Мој глас има јако пуно боја и карактера у себи, и Мередит ми је указала којим путем треба да се крећем да би га развила. На том путу је било још уметника који глас користе као основни израз, крећући се између певања, говора и вокалних израза. Вокални уметници Дејвид Мос, Шели Хирш, Јап Блонк, Тран Кван Хаи, Омар Ебрахим, Фил Минтон, Џоан Ла Барбара, Саинко Намцак, Марија Хусман, Пол Датон, Садет Туркоз и Џон Ђорно имали су велики значај у развоју мог израза – кроз радионице, разговоре и перформансе у протеклих седам година. Сарађивала сам и са Гулом Торвалдсдотиром и Питером Шишолијем, на пројектима који су имали глас као пут ка истраживању аутентичног израза. Један је учествовао на Прашком квадријеналу, а други је изведен у Загребу и Њујорку – каже она.

Инспирацију за „Гласове” црпла је из песама Васка Попе, ромске и џез музике, исландских, балканских успаванки. А наступ у Дому омладине биће и концерт, и позоришни чин, и филм.

– Од почетка каријере прижељкујем да функционишем као целина, са свим својим интересовањима и даровима. Пут је дуг и нимало лак, али тек сад почињем да осећам стварање аутентичног израза; као аутора и као извођача. Важно ми је да то поделим са публиком која ме је пратила кроз све фазе позоришног, филмског и музичког пута. Ову последњу наша публика најмање познаје и зато је драгоцена прилика коју ми је понудио Београдски џез фестивал. То је знак поверења и подршке и зато су радост и задовољство, али и осећање одговорности, огромни – појашњава Ана најављујући стварање нове извођачке платформе у дигиталном виртуелном простору: – Путовања се настављају, кретање је неопходно, поготово оно унутарње, идејно….

----------------------------------------------------------

Импровизација је врхунска игра

Импровизација је за Ану највећа вештина, јер подразумева знање и велико поверење у сопствене ресурсе, али и у људе са којима сарађује:

– Врхунска је игра и њена чар јесте у вештини и непредвидљивости. Апсолутни пристанак на неизвесност, са правом мером неопходне контроле. То је вештина коју ћу годинама усавршавати кроз најразличитије уметничке изразе.