Glas – put ka autentičnom izrazu

– Projekat „Glasovi” počinje svoj život na Beogradskom džez festivalu i želja mi je da publika dođe sa što manje znanja i da uživa u iznenađenju. Ovim rečima, poznata pevačica i glumica Ana Sofrenović najavljuje scensko putovanje kroz različite muzičke svetove, nazvano „Voices” (glasovi), koje će predstaviti naredne subote, 26. oktobra u Domu omladine.

Kako otkriva u razgovoru za naš list, projekat je proizašao iz njene želje da sa publikom, ali i umetnicima, sa kojima je sarađivala, podeli aktivnosti kojima je bila zaokupljena poslednjih godina:

– Nadam se da će „Glasovi” inspirisati nove saradnje. Pridružili su mi se i vizuelni umetnici koji su poželeli da daju doprinos kroz improvizacije najrazličitijih elemenata izražavanja.

Iako je izgradila uspešnu karijeru, ne samo u pozorištu, filmu, već i u svetu muzike, susret sa Meredit Monk, američkom avangardnom kompozitorkom i vokalom, otvorio je potpuno novi horizont u Aninom poimanju upotrebe glasa:

– Moj glas ima jako puno boja i karaktera u sebi, i Meredit mi je ukazala kojim putem treba da se krećem da bi ga razvila. Na tom putu je bilo još umetnika koji glas koriste kao osnovni izraz, krećući se između pevanja, govora i vokalnih izraza. Vokalni umetnici Dejvid Mos, Šeli Hirš, Jap Blonk, Tran Kvan Hai, Omar Ebrahim, Fil Minton, Džoan La Barbara, Sainko Namcak, Marija Husman, Pol Daton, Sadet Turkoz i Džon Đorno imali su veliki značaj u razvoju mog izraza – kroz radionice, razgovore i performanse u proteklih sedam godina. Sarađivala sam i sa Gulom Torvaldsdotirom i Piterom Šišolijem, na projektima koji su imali glas kao put ka istraživanju autentičnog izraza. Jedan je učestvovao na Praškom kvadrijenalu, a drugi je izveden u Zagrebu i Njujorku – kaže ona.

Inspiraciju za „Glasove” crpla je iz pesama Vaska Pope, romske i džez muzike, islandskih, balkanskih uspavanki. A nastup u Domu omladine biće i koncert, i pozorišni čin, i film.

– Od početka karijere priželjkujem da funkcionišem kao celina, sa svim svojim interesovanjima i darovima. Put je dug i nimalo lak, ali tek sad počinjem da osećam stvaranje autentičnog izraza; kao autora i kao izvođača. Važno mi je da to podelim sa publikom koja me je pratila kroz sve faze pozorišnog, filmskog i muzičkog puta. Ovu poslednju naša publika najmanje poznaje i zato je dragocena prilika koju mi je ponudio Beogradski džez festival. To je znak poverenja i podrške i zato su radost i zadovoljstvo, ali i osećanje odgovornosti, ogromni – pojašnjava Ana najavljujući stvaranje nove izvođačke platforme u digitalnom virtuelnom prostoru: – Putovanja se nastavljaju, kretanje je neophodno, pogotovo ono unutarnje, idejno….

----------------------------------------------------------

Improvizacija je vrhunska igra

Improvizacija je za Anu najveća veština, jer podrazumeva znanje i veliko poverenje u sopstvene resurse, ali i u ljude sa kojima sarađuje:

– Vrhunska je igra i njena čar jeste u veštini i nepredvidljivosti. Apsolutni pristanak na neizvesnost, sa pravom merom neophodne kontrole. To je veština koju ću godinama usavršavati kroz najrazličitije umetničke izraze.