Реин живот јачи од судске одлуке

Слова закона и међународних конвенција су јасна и прецизна, али се догађа да и поред тога не могу бити примењена на животне ситуације. То се догодило у случају девојчице Рее Матијевић, чији је старатељ њена мајка Наташа, али је отац Роберт остварио право да дете врати у Хрватску на основу Хашке конвенције о грађанско-правним аспектима међународне отмице деце, од 1980. године, чије су потписнице и Србија и Хрватска.

Иако је суд дао старатељство Наташи, она није могла да са дететом изађе из Хрватске без Робертове сагласности. Према нашим сазнањима, пресуда Основног суда у Ваљеву, којом се налаже предаја девојчице оцу, донета је због наводно фалсификованог потписа оца на формулару за сагласност да дете изађе из Хрватске.

Будући да међународне конвенције имају примат над домаћим законодавством, суд у Ваљеву је одлучио у грађанској парници на основу Хашке конвенције која се примењује ако је дете незаконито одведено у државу потписницу. После тога, наложено је да се судска одлука спроведе према Закону о извршењу и обезбеђењу.

Иако су одлуке донете и по закону и применом Хашке конвенције, поставља се питање да ли је суд ипак погрешно применио право. Стручњаци за породично право нерадо коментаришу конкретан случај.

– На основу билатералног уговора између Србије и Хрватске, могуће је да је овде реч о признавању стране судске одлуке. Међутим, право не сме да буде строго формално и мора се водити рачуна и о ономе што не пише на папиру, пре свега о интересу малолетног детета. Ако су тачни наводи медија да је у овој породици било насиља и злостављања, онда само могу да кажем да судија који је донео овакву одлуку није имао слуха – каже Драгољуб Ђорђевић, председник Адвокатске коморе Србије.

И Министарство правде и државне управе јуче је реаговало у својству централног извршног органа за примену Хашке конвенције о грађанско-правним аспектима међународне отмице деце, пошто је у уторак примило представку адвоката Реине мајке Наташе Матијевић.

Имајући у виду њене наводе да је супруг над њом вршио насиље, министарство је у свом допису Основном суду у Ваљеву указало да је Законом о извршењу и обезбеђењу прописано да суд приликом спровођења извршења посебно мора водити рачуна о потреби да се у највећој мери заштити интерес детета.

У допису се такође истиче да је Конвенцијом УН о правима детета регулисано да су у свим активностима које су у вези са децом, од примарног значаја интереси детета, без обзира на то да ли их спроводе јавне или приватне институције за социјалну заштиту или судови, административни органи или законодавна тела.

А. Петровић

------------------------------------------------------------------------

Већање идуће недеље

Ваљево – Поштари су јуче око 13.30 часова донели у зграду Општинског суда у Ваљеву писану препоруку Министарства правде да се покуша споразумно решење у спору између Наташе и Роберта Матијевића око старатељства над њиховом троипогодишњом ћерком Реом. Како смо сазнали, већање у Општинском суду у Ваљеву, у вези са добијеном препоруком, због викенда се може очекивати тек наредне недеље. Док се чека ова одлука мала Реа је и даље на сигурном месту, а није искључено да је то нека од сигурних кућа на простору Србије.

Гордана Ђорђевић, мајка Наташе Матијевић, каже за „Политику” да се њена ћерка којим случајем поново вратила у Загреб, истог трена би била ухапшена.

– Замислите, за време док је Наташа била у сигурној кући у Загребу њен муж је одбијао да јој даје новац за храну шестомесечној Реи. Ја сам тада алармирала на десетине невладиних организација и удружења од којих сам добијала одговор да будем стрпљива и да Србија неће дозволити даље малтретирање моје кћерке и унуке. Нажалост, да се грађани Љига нису дигли на ноге, питање је како би се све ово завршило. На могу да заборавим ни то да је извршни судија из Љига претио чак затвором Наташи ако не врати дете оцу у време које је стајало у судској одлуци, а оно што ме посебно заболело, јесте његова констатација да му није јасно због чега је напустила Хрватску и Загреб. Ја сам свесна да је Наташа направила и неколико процедуралних грешака, али схватите, као мајка која је одлично познаје, знам да је то учинила из очаја и у намери да спасе живу главу. Она није имала другу алтернативу – прича за наш лист Гордана Ђорђевић.

Дописништво „Политике” у Ваљеву је ових дана „бомбардовано” телефонским позивима читалаца и грађана из овог краја, али и других места у Србији, који су нудили своју помоћ за малу Реу и њену мајку.

Б. Нововић