Кад роботи марширају

Уз све своје добре и лоше последице, Француска револуција је прва пре више од два века донела закон који до данас није примењен у свим зељама. Под називом "Права човека и грађанина", најавила је ново доба у којем би сви грађани били једнаки, обухвативши радикалне промене које су се догодиле с три речи: слобода, једнакост, братство. Све је било у реду као прокламација, само су се средства за њихово остварење врло брзо претворила у терор који је тријумфално, са справом звана гиљотина, свим снагама покушао да оствари те прокламоване циљеве. Иако није дуго трајала (пет година), али таман толико да су се Паризом сваким даном котрљале главе, а на крају и глава њеног главног инспиратора и вође Робеспјера, оставила је дубоке последице у читавом свету.

Помињемо Француску револуцију зато што пре ње, колико знамо, историја није изнедрила закон о нечијој заштити, а ако јесте он није био тако свеобухватан и пун елана. Због догађаја који су се у протекла два века збила, нарочито у крвавом двадесетом веку, а који су били инспирисани делом гиљотинираних француских револуционара, у страну су били гурнути и њени хумани циљеви.

Тек у веку у којем су милиони страдали, било на ратном бојишту, у нацистичким логорима или совјетским гулазима, нарочито у деценијама после Другог светског рата, основане су прве организације за заштиту. Уз то, догодило се и нешто што нико није очекивао – данас постоји више удружења за заштиту животиња, него за заштиту човека и грађанина. Да ли зато што се сви помало плаше да ће их одмах прогласити за следбенике француских револуционара, или зато што се подразумева да је човек довољно заштићен?

Не, напротив, он је постао "зверка" коју највише лове и убијају – у ратовима који се воде или тињају широм света или, речено софистицирано, милиони људи умиру од глади, а помоћ коју добијају ретко стиже или уопште не стиже. За неке сазнајемо тек онда кад нека од филмских или других звезда, у неприкладним тоалетама за такву прилику, посети гладну децу, од којих су остале само огромне очи и кости.

Иако човек није на списку заштићених врста, ваљда зато што заштита природе и целокупне атмосфере подразумева да је самим тим и он заштићен од истребљења, као да се сви помало плаше оне револуционарне Декларације о правима човека и грађанина. Одговори који се чују демагошки су као и они који су се извикивали у револуционарним временима, у том смислу што се све покрива једном магичном речи. Та реч која данас аутоматски све решава назива се демократија, као да су они који имају моћ и власт заборавили да је тај изум старих Грка имао и велике мане. Сократ се мирно повиновао оном што је, вероватно, усмено излагао на неком грчком тргу, а што му је Платон касније у својим дијалозима приписао. Мирно је попио кукуту и отишао у Харонову барку. Аристид је боље прошао – прогнан је из Атине у неку недођију зато што је неким својим суграђанима који га нису ни познавали, сметало то што сви говоре о његовој праведности!

Има ли онда излаза за најинтелигентније биће на земљи? Има, али да се претходно претвори у робота кога је сам створио? У овом захукталом и лудом свету, како је недавно најављено, до краја године у Јужној Кореји роботи ће законски бити заштићени од људског злостављања! Где је у свему томе човек? Многи сигурно мисле да нас је много на овој планети и да је човек најмање важан, односно да је "лов" на њега отворен сваког дана у години. Не шалимо се уопште – пре више година у Америци је чак снимљен филм у којем је главна забава затворских чувара и њихових пријатеља бирање затвореника које ће потом, и буквално, ловити с ватреним оружјем у рукама!

Шта нам преостаје? Изгледа да је најбоље да се једног дана сви претворимо у роботе, пошто су они већ сад значајнија и заштићенија врста од људи. Личи на фантастику, али, као што се види стварност је у сваком погледу превазилази.